Маскирање из верских разлога. Ношење маски као део верске прилике је уобичајена одлика прималне религије, и иако није централни аспект већине савремене религије, и даље се виђа на Ноћ вештица, на разним традиционалним европским квази-религијским фестивалима (Марди Гра), и у неким светим плесовима таквих традиција као што су шинто, тибетанска религија и хиндуизам.
Маске се често користе у религијама Индијанаца. Основна сврха ритуалних маски је да омогући носиоцу да се идентификује или представља бога или духа, укључујући демонске и духове предака. Ово се може чинити у драмске сврхе, као када је ношење маски део свете игре, плеса или обреда у којем натприродни ентитети морају бити приказани да би се публика поучила, или као понуда самим божанствима. Они такође, као у случају шамана који улазе у транс, могу бити део субјективне идентификације извођача са богом или духом. Многе религиозне маске су изузетне уметничке моћи и дају дубок увид у духовну свест културе.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 284
0 $type={blogger}:
Постави коментар