Тачније Марија од Магдале; следбеница Исусова. Јеванђеља у Новом завету говоре више о Марији из Магдале него о било којој другој жени осим Марије, Исусове мајке. Она је такође била предмет многих спекулација.
Према јеванђељима, Исус је истерао седам демона из Марије Магдалене (Лука 8,2). Такође се каже да је стајала у подножју лрста током Исусовог распећа.
Међутим, Марија је најпознатија по томе што је била прва особа која је сазнала за Исусово васкрсење. У Марку и Луки, Марија и жене са њом откривају да је Исусов гроб празан. За његово васкрсење сазнају од човека или двојице мушкараца обучених у бело. У Матеју, Исус се заправо појављује Марији и осталима након што су пронашли празан гроб. Јован детаљније приповеда о сусрету Марије и васкрслог Исуса. Исус се појављује само Марији, али Марија га је у почетку погрешно сматрала баштованом.
Древни списи који нису укључени у Библију наговештавају да је Марија била важан ауторитет међу раним хришћанима. Један такав спис је Маријино јеванђеље, чији су делови изгубљени. Оно што остаје говори да је Марија имала тајну визију васкрслог Исуса, у којој је он поучавао да „истинско семе човечанства постоји у вама. ... Они који га траже наћи ће га.” Према овом јеванђељу, Андреј и Петар су неприкладно одбацили Маријину визију, али их је Левије укорио због тога.
Ранохришћански учитељ Иполит идентификовао је Марију као апостола. Традиција је на крају почела да је сматра „апостолом апостола“ јер је апостолима саопштила вест о Исусовом васкрсењу.
У западном хришћанству — римокатолицизму и протестантизму — велики део спекулација о Марији фокусиран је на сексуалност. У проповеди одржаној 14. септембра 591. године, папа Григорије I је идентификовао Марију са проститутком коју је Исус исцелио. Од тада, традиција је сматра проститутком која се покајала и добила опроштење. Та визија Марије приказана је у рок мјузиклу Исус Христос суперстар (1970; филм, 1973) и у контроверзном филму Мартина Скорсезеа Последње Христово искушење (1988), заснованом на истоименом роману Никоса Казанцакиса. 1969. године, међутим, Католичка црква је изјавила да је поистовећивање Марије са проститутком била грешка. Православно хришћанство никада није прихватило традицију да је Марија била проститутка.
Многи уметници су сликали Марију као покајану грешницу, можда зато што је то био прихватљив начин на који су могли да сликају женске актове. Још једна уобичајена тема била је сусрет Марије са васкрслим Исусом у врту, као што је забележено у Јеванђељу по Јовану. Уметници и историчари уметности често се позивају на ову сцену речима које је Исус рекао Марији: Ноли ме тангере, „Noli me tangere“ — заповест дата јер Исус још није био очишћен. Уметници под утицајем православља такође су насликали још једну сцену: приказује Марију испред римског цара Тиберија, како држи црвено јаје. Прича је да је Марија отпутовала у Рим да исприча Тиберију о Исусовом васкрсењу. Тиберије је одговорио да човек не може више да устане из мртвих него да јаје може постати црвено. Марија је подигла јаје и оно је постало црвено.
Крајем 20. и почетком 21. века многи су се веома заинтересовали за Марију. Популарна књига, Да Винчијев код (2003), тврдила је да је она била Исусова жена. Феминистички научници су у Марији видели ранохришћански ауторитет – заиста, особу на чијем је сведочанству засновано читаво хришћанство – чији је значај превидела црквена структура усредсређена на мушкарце.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 283-284
0 $type={blogger}:
Постави коментар