Грчка је постала прва већински православна хришћанска нација која је легализовала истополне бракове према грађанском закону. Барем у блиској будућности, готово сигурно ће бити једина.
Православно руководство, упркос недостатку јединственог доктринарног ауторитета попут папе, било је уједињено у противљењу признавању истополних односа како у оквиру сопствених обреда тако и у грађанској области. И у већини православних земаља јавно мњење је углавном било против.
Али постоје неки знаци промене. Две мале већинске православне земље, Црна Гора и Кипар, одобриле су истополне заједнице последњих година, као што је то учинила и Грчка 2015. године пре него што је овонедељно прешла на одобрење пуног брачног статуса.
Грађанске заједнице могу постати чешће међу православним земљама које гравитирају ка Европској унији. Оне остају ван могућности у Русији, која је сузбила ЛГБТК+ изражавање, и земљама у њеној орбити.
Следи резиме црквених ставова и јавног мњења у православном свету, а затим ситуација у појединим већински православним земљама.
ПРАВОСЛАВНИ СВЕТ
Православље је друштвено конзервативна, древна црква са разрађеним ритуалима и строгом хијерархијом. Цркве су углавном организоване по националним линијама, са више независних цркава које деле древну доктрину и праксу и које сарађују и свађају се.
Отприлике 200 милиона православаца живи првенствено у источној Европи и суседним азијским земљама, са око половине тога у Русији, док мањи број живи широм света. Као и друга међународна црквена тела, православље се суочило са позивима за укључивање ЛГБТК+.
У изјави из 2016. године сабор већине православних цркава назвао је брак између мушкарца и жене „најстаријом институцијом божанског закона“ и каже да је члановима забрањено да ступају у истополне заједнице.
У земљама у којима су већина, православни верници су великом већином рекли да друштво не би требало да прихвата хомосексуалност или да одобрава истополне бракове, према анкетама које је 2015. и 2016. године спровео Истраживачки центар Пју, истраживачки центар са седиштем у Вашингтону.
Грчки православци су показали релативну толеранцију, при чему је половина православаца рекла да би хомосексуалност требало прихватити, а четвртина су за истополне бракове. У недавним анкетама, Грци су генерално уско подржавали закон о браку.
Грчки закон потврђује брак у грађанској области, али не захтева од било које цркве да обавља такве обреде.
Ипак, грчко православно руководство једногласно се успротивило закону у јануару, рекавши да „двострукост полова и њихова комплементарност нису друштвени изуми већ потичу од Бога“.
Грчки премијер Киријакос Мицотакис признао је став цркве, али је рекао: „Разговарамо о одлукама грчке државе, које нису повезане са теолошким веровањима“.
Грађанске заједнице могу бити одобрене у блиској будућности у неким православним земљама, рекао је Џорџ Демакопулос, директор Центра за православне хришћанске студије на Универзитету Фордхам у Њујорку.
„Што се тиче грађанског брака, мислим да ће све земље које су у Европској унији то на крају учинити“, рекао је Демакопулос. „Претпостављам да ће епископски сабори у тим земљама пружити известан отпор тој мери, а у зависности од тога где се налазе, то може или не мора да је одложи“.
УКРАЈИНА
У Украјини истополни парови не могу легално да региструју свој статус.
Оитање је постало акутно 2023. године јер се много ЛГБТК+ особа придружило оружаним снагама Украјине. Те године је у парламенту представљен нацрт закона о успостављању грађанског партнерства за истополне парове, пружајући основна права као што је одштета ако је један од партнера убијен у акцији.
Свеукрајински савет цркава и верских организација — који укључује две ривалске православне цркве у Украјини — успротивио се нацрту закона, тврдећи да неки међународни субјекти користе тренутну рањивост земље да изнуде нежељене промене.
Закон остаје на чекању.
Европски суд за људска права пресудио је 2023. године да је Украјина прекршила права истополног пара који је тражио правну заштиту која се пружа хетеросексуалним паровима у браку.
Украјина је већински православна, са разним верским мањинама.
РУСИЈА
У све конзервативнијој Русији, председник Владимир Путин је склопио моћан савез са Руском православном црквом и учинио „традиционалне породичне вредности“ каменом темељцем своје владавине, супротстављајући их „перверзијама“ Запада.
Путин је ефективно забранио истополне бракове у ревизији устава из 2020. године која је додала клаузулу да је брак заједница мушкарца и жене.
Кремљ је 2013. године усвојио оно што је познато као закон о „геј пропаганди“, забрањујући свако јавно одобравање „нетрадиционалних сексуалних односа“ међу малолетницима.
Након слања трупа у Украјину 2022. године, руске власти су појачале кампању против онога што су назвали „деградирајућим“ моралним утицајем Запада, у чему су заговорници права видели покушај да се легитимизује рат.
Патријарх московски Кирил је напао ЛГБТК+ права. Као поглавар Руске православне цркве, он надгледа највеће православно стадо на свету. Он је описао инвазију своје земље на Украјину као део метафизичке борбе против либералне агенде која је укључивала „геј параде“.
У новембру је Врховни суд Русије ефективно забранио ЛГБТК+ активизам, означивши оно што је влада назвала ЛГБТК+ „међународним покретом“ као екстремистичку групу и забранивши га у Русији.
У 2021. години, истраживање највећег руског независног анкетара, Левада центра, показало је да се само 33% Руса у потпуности или донекле слаже да геј мушкарци и жене треба да уживају иста права као хетеросексуалци, што је смањење у односу на ранијих година.
БЕЛОРУСИЈА
Породични закон Белорусије дефинише брак као „заједницу између мушкарца и жене“. Такође не постоји закон који забрањује дискриминацију на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.
Хомосексуалност је декриминализована у Белорусији 1994. године, али се ЛГБТК+ заједница суочава са тешком стигмом и високим стопама самоубистава, кажу заговорници.
Групе за људска права извештавају о стотинама случајева када је КГБ — главна домаћа безбедносна агенција у земљи — покушавао да регрутује геј особе и претио да ће их избацити из земље.
СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
Србија и Црна Гора, две конзервативне балканске нације у којима Српска православна црква има огроман утицај, имале су различите резултате у решавању ЛГБТК+ права као део напора за придруживање Европској унији.
Мала Црна Гора усвојила је 2020. године закон којим се дозвољавају истополна партнерства — не бракови и са мање права. У Србији, сличан нацрт закона никада није доспео на парламентарно гласање.
Српска православна црква, која одржава блиске односе са Руском црквом, успротивила се идеји истополних бракова.
Председник Србије Александар Вучић рекао је да неће потписати закон о истополним браковима, иако Србија годинама има отворено лезбејску премијерку. Активисти су водили кампању за правна партнерства.
Поворке поноса у Србији су рутински забрањене или се одржавају под строгим обезбеђењем. У Црној Гори, иако су истополна партнерства дозвољена, високо мушко оријентисано друштво од 620.000 људи и даље је подељено по том питању.
РУМУНИЈА И МОЛДАВИЈА
Румунија је једна од ретких чланица Европске уније која не дозвољава ни истополне бракове ни грађанске заједнице, упркос растућем друштвеном прихватању ЛГБТК+ особа.
Европски суд за људска права је 2023. године пресудио да Румунија није успела да спроведе права истополних парова тако што није правно признала њихове везе.
Почетком фебруара у Румунији, ЛГБТК+ активисти су наводно нападнути док су одржавали мирни протест испред седишта крајње десничарске странке АУР у Букурешту.
У Румунији је 2018. године одржан референдум — који је подржала Православна црква — о томе да ли да сузи уставну дефиницију брака са ″заједнице супружника″ на ″заједницу једног мушкарца и једне жене.
Борци за људска права позвали су Румуне да бојкотују гласање, које није успело због ниске излазности.
У суседној Молдавији, која није чланица ЕУ, али има званични статус кандидата, нису дозвољени ни истополни бракови ни заједнице.
Велика већина у обе земље су православци.
БУГАРСКА
Јавно мњење у Бугарској је углавном непријатељско према хомосексуалцима и још више према истополним браковима. У балканској земљи и даље преовлађују патријархалне породичне традиције.
Европски суд за људска права прошле године утврдио је да бугарска влада крши европски закон о људским правима тиме што није легално признала истополне парове. Суд је такође одлучио да је Бугарска у обавези да усвоји правно признање за истополне парове, али Бугарска не показује знаке да спроводи ту одлуку.
Лидери Бугарске православне цркве, која укључује око 80% Бугара, осудили су пресуду Европског суда за људска права и позвали владу да не попушта.
Бугарски устав изричито забрањује признавање истополних бракова. За промену устава потребна је двотрећинска већина у парламенту на три узастопна гласања. Такав сценарио изгледа далек.
0 $type={blogger}:
Постави коментар