ЕСТОНИЈА

• Главни град: Талин
• Језици: 68,54% естонски, 29,6% руски и 1,86% остали (попис 2011.)
• Етничке групе: 69,72% Естонци, 25,2% Руси, 1,74% Украјинци и 3,34% остали (попис 2011.)
• Облик владавине: Унитарна парламентарна република
• Површина: 45.339 km²
• Број становника: 1.331.796 (процена 2022.)

 

Верска демографија

Према попису из 2011. године (најновији доступни подаци), 29% становништва је верски опредељено, 54% се не идентификује ни са једном религијом, а 17% не наводи припадност. Према подацима Савета цркава Естоније из децембра 2020. године, 13% становништва припада Естонској евангелистичко-лутеранској цркви, док 13,9% припада Естонској православној цркви Московске патријаршије, а 2,3% Естонској апостолској православној цркви. Унија слободних евангелистичких и баптистичких цркава Естоније и Римокатоличка црква заједно чине 1% становништва. Друге хришћанске групе, укључујући Јеховине сведоке, пентикосталце, методисте, адвентисте седмог дана, и руске староверце, заједно чине 1,1% становништва. Према попису из 2011. године, постоје мале јеврејске и муслиманске заједнице од 2.500 чланова, односно 1.500 чланова. Већина верских присталица међу становништвом које говори руски припада Естонској православној цркви Московске патријаршије и живи углавном у главном граду или североисточном делу земље. Према подацима пописа из 2011. године, већина руских старовераца у земљи живи дуж западне обале Чудског језера у источном делу земље. 

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 51,7% нерелигиозних, 47,4% хришћана, 0,7% етничких религија и 0,2% муслимана.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 60,2% нерелигиозних, 39,3% хришћана и 0,5% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 62,18% нерелигиозних (57,81% агностика и 4,37% атеиста), 37,29% хришћана (15,48% протестаната, 12,06% православних, 9,5% хришћана без деноминације и 0,44% католика) и 0,53% осталих.
• Анкета Еуробарометра о религиозности у Европској унији 2012. године показала је да је хришћанство највећа религија у Естонији и припада јој 45% Естонаца. Православци су највећа хришћанска група у Естонији, чинећи 17% грађана Естоније, док протестанти чине 6%, а остали хришћани 22%. Неверника/агностика има 22%, атеисти 15%, а неизјашњених 15%.
• Према попису из 2011. године било је: 54,14% без религије, 16,15% православних, 14,36% неизјашњених, 9,91% лутерана, 2,18% непознато и 3,26% осталих.

Правни оквир

Устав проглашава да не постоји државна црква и прописује слободу појединцима да припадају било којој верској групи и да исповедају било коју веру, како сами тако и у заједници са другима, јавно или приватно, осим ако је то „штетно за јавни ред, здравље, или морал.“ Устав такође забрањује изазивање верске мржње, насиља или дискриминације. Према кривичном закону, дело изазивања мржње је кривично дело ако је проузроковало опасност по живот, здравље или имовину неког лица. Закон такође наводи да је за прекршаје предвиђена новчана казна или казна затвора до три године. Устав признаје право на одбијање служења војног рока из верских разлога, али захтева од оних који приговарају савести да служе алтернативну службу у истом периоду потребном за војну службу као што је предвиђено законом.

Иако су родна дискриминација и дискриминација на основу расе или етничке припадности забрањени у запошљавању, становању, здравству, социјалној заштити, образовању, роби и услугама, други облици дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу вере, забрањени су само за запошљавање. За ове облике дискриминације не постоји механизам да погођени појединци добију помоћ државе или да траже компензацију.

Закон инкриминише активности које јавно подстичу мржњу, насиље или дискриминацију на основу вере или другог мањинског статуса ако доводе до опасности по живот, здравље или имовину неке особе. Прекршиоцима се изриче новчана казна или притвор. Закон забрањује сваку активност која свесно, без правног основа, омета признавање или изјашњавање верских уверења или њихово одсуство, или вршење вере или верских обреда. Прекршиоцима се изриче новчана казна или казна затвора до једне године.

Законом се уређује делатност верских удружења и верских друштава. Верска удружења се дефинишу као цркве, конгрегације, савези конгрегација и манастири. Цркве, конгрегације и савези конгрегација морају имати управни одбор. Управни одбор има право да позове свештенослужитеља из друге земље. Пребивалиште најмање половине чланова управног одбора мора бити у земљи, у другој држави чланици Европског економског простора или у Швајцарској. Изабрани или постављени старешина манастира служи као управни одбор манастира. Верска друштва се дефинишу као добровољне организације чије главне активности обухватају верске или екуменске активности које се односе на морал, етику, и активности културе и социјалне рехабилитације ван традиционалних облика верских обреда цркве или конгрегације. Верска друштва не морају да се повезују са одређеном црквом или конгрегацијом.

Канцеларија за регистрацију Окружног суда у Тартуу региструје сва верска удружења и верска друштва. Да би се регистровало, верско удружење мора имати најмање 12 чланова, а његов управни одбор мора доставити оверену или дигитално потписану пријаву, записник са конститутивне седнице и копију статута. Закон третира регистрована верска удружења као непрофитне субјекте који имају право на неке пореске олакшице, као што је ослобађање од пореза на додату вредност, ако се за њих пријаве. У влади је регистровано више од 550 верских удружења.

Закон не забрањује рад нерегистрованих верских удружења. Нерегистрована верска удружења, међутим, не могу деловати као правна лица. За разлику од регистрованих верских удружења, нерегистрована удружења немају право на пореске олакшице.

Верска друштва су регистрована у складу са законом којим се уређују непрофитна удружења и имају право на исте пореске олакшице као и верска удружења. Да би се регистровало као невладина организација, верско друштво мора имати уговор о оснивању и статут који су одобрили његови оснивачи, који могу бити физичка или правна лица. Минимални број оснивача је два. Друштво мора поднети пријаву за регистрацију електронски или на папиру у матичној канцеларији Окружног суда у Тартуу.

Закон захтева од старешине сваке војне јединице да њеним припадницима пружи могућност да практикују своју веру. Директори затвора такође морају омогућити затвореницима да практикују своја верска уверења. Држава финансира полицијске и граничне, војне и затворске капелане, који могу припадати било којој регистрованој верској конфесији, и мора гарантовати верске услуге појединцима свих вероисповести.

Изборна основна верска настава доступна је у јавним и приватним школама и финансира се од стране државе. Све школе морају да обезбеде веронауку на основном и средњем нивоу ако ученици затраже ове студије. Курсеви нуде општи увод у различите вере. Инструктори веронауке могу бити учитељи лаици. Постоје и приватне верске школе. Верске школе могу похађати сви ученици, без обзира на верску припадност или неприпадање. Похађање богослужења у верским школама је добровољно.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Estonia, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/estonia/