Истеривање злих духова религиозним средствима. Над одређеном местом или особом за коју се верује да је „опседнута“ ђаволима и демонима може бити вршен егзорцизам. У прималној религији, егзорцизам је често део вештичарења и магије. Практикује се у хиндуистичком, будистичком, таоистичком и исламском контексту, обично од стране свештеника специјалиста или шамана лаика, а не од стране редовног свештенства. У Новом завету, Исус је описан како изгони демоне и каже да је то био знак доласка царства небеског. Сходно томе, хришћанска црква је генерално имала места за егзорцизам, иако то није увек било много наглашено. Римокатоличка црква има ритуал егзорцизма, који могу обављати свештеници који су за то овлашћени. У евангелистичком хришћанству, фундаменталистичком хришћанству и пентикостализму, егзорцизам се понекад врши читањем Светог писма, интензивном молитвом и полагањем руку. Егзорцизам опседнуте особе је наводно веома тежак и напоран ангажман, како за егзорцисту тако и за субјекта. Често се, као у Исусовом сопственом истеривању демона, сматра да је егзорцизам увод у духовно исцелење.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 142
0 $type={blogger}:
Постави коментар