Дијадохи

Грчка реч диадохос значи „наследник“. Дијадохи су у ствари били наследници Александра Великог — прве генерације војних и политичких вођа који су се борили за контролу над царством након Александрове смрти 323. пре Христа. Термин је у том смислу први употребио немачки историчар Јохан Густав Дројзен (1808–1884), који је издвојио одређени период — „доба дијадоха“ — од Александрове смрти до 278. пре Христа. У низу сукоба који су познати као „Ратови дијадоха“ било је чак девет кандидата. На крају првог рата, сатрапије (провинције) Александровог царства биле су подељене међу генералима. Птоломеј је добио Египат, а Селеук Вавилон. После другог рата, Антигон је елиминисао већину других кандидата и постао једини владар на азијским територијама царства, док је после трећег рата Касандар обезбедио контролу над Македонијом. Политичка конфигурација хеленистичког доба настала је као последица четвртог рата, који се завршио битком код Ипса (301. п.н.е.): Египат под династијом Птоломеја (305–30 п.н.е.), Месопотамија и северна Сирија под династијом Селеукида ( 305–63 п.н.е.), и Македонија под династијом Антигонида (295–168 п.н.е.). Иако ни дијадохи ни њихови наследници нису могли поново да уједине Александрово царство, ово је доба ширења грчке културе, усвајања грчког језика као лингва франка региона источног Медитерана и успона великих центара учења (као нпр. Александрија у Египту).

ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 95

Дијадохи су се борили и поделили Александрово царство на неколико краљевстава након његове смрти, наслеђе које је владало и наставило утицај древне грчке културе у иностранству још преко 300 година. Ова карта приказује краљевства дијадоха око 301. пре Христа, после битке код Ипса. Пет краљевстава дијадоха била су:

  Краљевство Птоломеја I Сотера

  Касандрова краљевина 

  Лизимахово краљевство 

  Краљевство Селеука I Никатора

  Епир

Остало

  Картагина

  Римска република

  грчке државе