Једна од најпознатијих књига јеврејске Библије и централна фигура у тој књизи. Јов припада делу јеврејске Библије познатом као Кетувим, Списи. Бави се питањима теодицеје: „Зашто добри људи пате?“ Неки људи могу веровати да извештава о стварним догађајима. Многи научници, међутим, сматрају да је то књижевно дело и да је сам Јов био јунак у народним причама. Нико не зна када је књига написана.
Једна од посебности Јова, бар са становишта каснијих Јевреја, хришћана и муслимана, јесте фигура Сатане: Он није ђаво. Јеврејска реч од које долази „Сатана“ заиста значи „оптужитељ“. У Јову, Сатана је можда један од „Божјих синова“, како су названи у књизи. На пример, он долази заједно са овим синовима када се сретну са Богом. Сатана патролира земљом и улази у разговоре са Богом. Понекад поставља незгодна питања, као што то чини о Јову.
САДРЖАЈ
Јов спаја поезију са прозом. Већина књиге је поезија, али почетак (Јов 1–2) и крај (Јов 42,7–17) су проза. Тако је и кратак део у средини када стиже нови говорник (Јов 32.1–5).
Почетак поставља причу. Јов је и богат и праведан. Бог примећује Јовову верност и он се тиме хвали Сатани. Сатана одговара да је Јов веран само зато што је богат; ако би изгубио породицу, иметак и здравље, уместо тога би проклео Бога. Бог жели да докаже да Сатана греши, па даје Сатани дозволу да уништи Јовово богатство, да убије његову децу и унуке заједно са његовим слугама и да уништи његово здравље. Када се то догоди, три пријатеља долазе да утеше Јова. Њиховим разговорима почиње поетски део књиге.
Пријатељи углавном заузимају став да Бог награђује врлине и кажњава зле. Према томе, ако Јов пати, мора да је он сам крив. Требало би да се покаје, а онда ће га Бог наградити. Као одговор, Јов протестује да није учинио ништа да би заслужио своју патњу. Каже да би волео да се никада није родио; каже и да жели да разговара са Богом лицем у лице. У 32. поглављу почиње да говори млађи човек. Љут је што пријатељи нису ефикасније критиковали Јова. Он каже да Јов није у праву што доводи у питање Бога. Он такође каже да ако људи уче из својих невоља, на крају ће бити бољи.
На врхунцу књиге појављује се сам Бог. У поглављима од 38. до 41. он се обраћа Јову из вртлога. Бог не објашњава нити оправдава оно што се догодило Јову. Уместо тога, он га обузима, представљајући се као Господар Универзума. Као одговор, Јов признаје да је погрешио што је испитивао Бога. Бог затим прекорева Јовове пријатеље јер мисле да је учинио нешто чиме је заслужио своју патњу. Он такође враћа Јовово богатство, а Јов живи до дубоке старости.
ПОРУКА
Књига о Јову не показује никакву забринутост јер Бог дозвољава да се Јовова породица, слуге и животиње убију само да би победио у свађи. Неки сматрају да је то узнемирујуће. Али фокус књиге је сам Јов, а њена снага лежи у начину на који третира његову патњу. Не задовољава се лаким одговорима на питање „Зашто добри пате?“ У ствари, Бог не даје Јову одговор на то питање. Уместо тога, књига одбацује поједностављено гледиште да добри људи напредују док лоши пате. Такође истражује емоционалне болове незаслужене патње. Истовремено, то сугерише да, у присуству Бога, чак и они који неправедно пате морају признати Божју величину. Не слажу се сви са овим решењем или га чак виде као решење. Али многи религиозни људи су у томе нашли снагу да издрже патњу.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 243-244
0 $type={blogger}:
Постави коментар