Централна прича јеврејске Библије и формирајући догађај у историји јудаизма. Коренско значење речи „егзодус“ је „излазак“. Током Изласка, Мојсије је извео народ Израела из ропства у Египту. Они су лутали по пустињи Синај 40 година пре него што су ушли у обећану земљу Хананску. За то време они су склопили савез (завет) са богом који их је ослободио, ЈХВХ („Господ“), на планини Синај. Тамо су добили десет заповести и, по јеврејској традицији, цео закон.
Једине информације о Изласку потичу из Библије; никакви спољни извори то не потврђују. Већина научника мисли да су неки робови побегли из Египта, али се не слажу око детаља. На пример, они се не слажу око тога колико је робова побегло и којим путем су кренули. Такође се не слажу око датума. Многи датирају Излазак око 1250. године п.н.е. Неки више воле да га датирају раније, око 1425. п.н.е. Три главна јеврејска празника — Пасха, Шавуот и Сукот — обележавају главне догађаје Изласка.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 141-142
0 $type={blogger}:
Постави коментар