ФИЏИ

• Главни град: Сува
• Језици: 54% фиџијски, 37% фиџијски хинду и 9% остали
• Етничке групе: 54,3% Фиџијци, 38,1% фиџијски Индијци, 1,2% Ротумани и 6,4% остали
• Облик владавине: Унитарна парламентарна република
• Површина: 18.274 km²
• Број становника: 926.276 (процена 2018.)

 

Верска демографија

Према попису из 2007. године (последњи са разврставањем по религији), 64,5% становништва су хришћани, 27,9% хиндуисти и 6,3% муслимани. Протестанти чине 45% становништва, од чега су 34,6% методисти, 5,7% Сабори Божији, 3,9% адвентисти седмог дана и 0,8% англиканци. Римокатолици чине 9,1% становништва, а остале хришћанске групе 10,4%. Постоје мале заједнице бахаија, Сика и Јевреја.

Верска припадност се углавном одвија дуж етничких линија. Према попису из 2007. године, већина аутохтоних Фиџијана, који чине 57% становништва, су хришћани. Већина традиционалних поглавара у земљи припада Методистичкој цркви, која је и даље утицајна међу староседеоцима, посебно у руралним областима, где живи 44 ​% становништва, према попису из 2017. године. Већина индијских Фиџијана, који чине 37% укупне популације, су хиндуисти, док се процењује да су 20% муслимани и 6% хришћани. Отприлике 60% мале кинеске заједнице су хришћани. Мала заједница мешовитог европског и фиџијског порекла је претежно хришћанска.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 64,3% хришћана, 28,6% хиндуиста, 4,3% муслимана, 1,5% нерелигиозних, 1% осталих и малих религија, 0,3% етничких религија и 0,1% будиста.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 63,91% хришћана (58,93% протестаната, 12,83% католика и 0,63% хришћана без деноминације), 27,74% хиндуиста, 6,2% муслимана (5,89% сунита, 0,26% шиита и 0,06% исламских шизматика), 1,05% нерелигиозних (1,03% агностика и 0,02% атеиста), 0,51% Сика и 0,59% осталих.
• Према извештају Истраживачког центра Пју у 2010. години било је: 64,4% хришћана, 27,9% хиндуиста, 6,3% муслимана, 0,8% нерелигиозних и 0,6% осталих.
• Према попису из 2007. године било је: 34,6% методиста, 27,9% хиндуиста, 10,4% осталих хришћана, 9,1% католика, 6,3% муслимана, 5,7% Сабор Божији, 3,9% адвентиста, 0,8% англиканаца, 0,8% без религије и 0,6% осталих.

Правни оквир

Устав успоставља секуларну државу и штити слободу вероисповести, савести и уверења. Влада може ограничити ова права законом да би заштитила слободе других или из разлога јавне безбедности, реда, морала, здравља или сметњи. Устав налаже раздвајање вере и државе. Грађани имају право, било појединачно или колективно, јавно и приватно, да испољавају своју религију или уверења у богослужењу, обредима, пракси или подучавању. Устав забрањује дискриминацију на основу верске припадности, а закони проглашавају изазивање мржње или „ненаклоности“ верским групама кривичним делом. Устав предвиђа да се појединци не могу позивати на верска уверења као разлог за непоштовање закона. Устав поставља ограничења на прозелитизам у владиним просторијама и на владиним функцијама. Светогрђе је забрањено и дефинише се као чињење било каквог злочина у оквиру богомоље након провале и уласка или пре изласка са силом, или намерно чињење било каквог дела непоштовања у богомољи. Казне могу укључивати и до 14 година затвора.

По закону, верске групе морају да се региструју код владе преко повереника, који онда могу да држе земљиште или имовину за групе. Да би се регистровали, верски органи морају поднети пријаве матичару за називе. Пријаве морају да садрже имена и идентификацију повереника које је потписао старешина верског тела које тражи регистрацију, копију устава предложеног верског тела, власничке документе за земљиште које користи верско тело, и таксу за регистрацију од 2,30 фиџи долара (1 долар). Регистрована верска тела су ослобођена плаћања пореза након одобрења националне пореске агенције, под условом да раде у непрофитном и неконкурентном својству. По закону, верска тела која поседују земљиште или имовину морају да региструју своје богомоље, укључујући своју земљу, и покажу доказ о власништву.

Дозволе су потребне за сваки јавни скуп на јавној имовини који организују верске групе, са изузетком редовних верских служби у богомољама.

Не постоји обавезна верска поука за децу и омладину. Приватне или верске групе понекад поседују или управљају школским имањима, али Министарство просвете управља и регулише наставни план и програм. Закон дозвољава верским групама право да оснивају, одржавају и управљају образовним установама, без обзира да ли примају финансијску помоћ од државе или не, под условом да установа одржава образовне стандарде прописане законом. Закон дозвољава необавезну верску наставу у свим школама, омогућавајући школама које су у власништву и којима управљају различите верске деноминације, али које добијају подршку владе да нуде верску наставу. Школе могу укључити религиозне елементе, као што је разредна молитва, све док не захтевају учешће наставника, а ученици могу бити изузети ако то затраже њихови родитељи. Влада обезбеђује финансирање и помоћ у образовању јавним школама, укључујући школе у ​​власништву и којима управљају верске организације, по ученику. Неке школе задржавају своје верско и/или етничко порекло, али морају остати отворене за све ученике. Према закону, влада обезбеђује бесплатну школарину за основне и средње школе.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Fiji, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/fiji/