- Главни град: Хелсинки
- Језици: 86,5% фински, 5,2% шведски, 1,6% руски и 6,7% остали (2021.)
- Етничке групе: 86,5% Финци, 5,2% фински Швеђани, 1,5% Руси и 5,2% остали (2021.)
- Облик владавине: Унитарна парламентарна република
- Површина: 338.455 km2
- Број становника: 5.536.146 (процена 2020.)
Верска демографија
Према статистичким подацима
финске владе из децембра 2020. године који рачунају само регистроване чланове
регистрованих конгрегација, 67,8% становништва припада Евангелистичко-лутеранској
цркви Финске, а 1,1% Финској православној цркви, док 0,3% (отприлике 17.000) има
званично чланство у исламским конгрегацијама, а 29,4% се не изјашњавају као
припадници било које верске групе. Попис комбинује друге мањинске верске
заједнице, укључујући Јеховине сведоке, римокатолике, пентикосталце, адвентисте
седмог дана, чланове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, Јевреје и
чланове Слободне цркве Финске, који заједно чине 1,4% становништва.
Више извора указује да је
муслиманско становништво нагло порасло последњих година због значајног прилива
имиграната. Муслимански верски лидери процењују да је број муслимана
порастао на 100.000 у 2018. години (најновији доступни подаци), од којих су
отприлике 80% сунити и 20& шиити. У 2017., последњој години за коју су
доступни статистички подаци, Истраживачки центар Пју проценио је да су 2,7%
становништва, или отприлике 150.000 особа, били муслимани. Према
истраживању Министарства образовања и културе, муслиманско становништво је
2016. године бројало око 65.000. Према Исламском друштву Финске, може доћи до
неслагања између ових извора и између њих и званичних владиних статистика јер
само мањина муслимана се региструју код регистрованих исламских
друштава. Осим Татара, који су емигрирали крајем 19. и почетком 20.
века, као и током периода Совјетског Савеза, већина муслимана су имигранти или
потомци имиграната који су стигли последњих деценија из Сомалије, Северне
Африке, Ирака, Авганистана, Балкана, Сирије, Турске и Ирана. Постоји 300
регистрованих чланова ахмади заједнице, према лидерима Ахмадија муслиманског
џамата Финске.
У извештају објављеном 2020.
године, Институт за истраживање јеврејске политике проценио је јеврејску
популацију на 1.300. Према представницима цркве, у земљи има 18.000
чланова Јеховиних сведока. Према статистици католичке бискупије из 2021.
године, у земљи има 15.902 регистрованих католика.
- Према процени статистичког завода Финске 31. децембра 2021. године било је: 66,59% Евангелистичке лутеранске цркве Финске, 30,58% нерелигиозних, 1,07% православних, 0,94% осталих хришћана и 0,82% осталих.
- Према попису из 2021. године било је: 67,76% лутерана, 29,41% нерелигиозних, 1,09% православних и 1,74% осталих.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 80,3% хришћана, 17,1% нерелигиозних, 1,9% муслимана, 0,3% будиста, 0,2% хиндуиста и 0,1% етничких религија.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 80,1% хришћана, 19,1% нерелигиозних и 0,8% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 78,58% хришћана (73,26% протестаната, 4,3% хришћана без деноминације, 1,19% православних и 0,3% католика), 19,07% нерелигиозних (17,13% агностика и 1,94% атеиста), 2,06% муслимана (1,68% сунита и 0,39% шиита) и 0,29% осталих.
- Према попису из 2010. године било је: 78,27% лутерана, 19,21% без религије, 1,09% православних и 1,43% осталих.
Правни оквир
Устав забрањује дискриминацију на
основу вере „без прихватљивог разлога“. Прописује слободу вероисповести и
савести, укључујући право на исповедање и практиковање вере, на изражавање
својих уверења и на чланство или одбијање да се буде члан верске
заједнице. У њему се наводи да нико није у обавези да учествује у
практиковању религије.
Закон инкриминише богохуљење, или
„кршење светости религије“, што укључује „хулу на Бога“, јавну клевету или
скрнављење да би се вређало нешто што верска заједница сматра светим, и ометање
богослужења или погребних церемонија. Прекршиоцима се изриче новчана казна
или казна затвора до шест месеци. Висина новчане казне зависи како од
тежине прекршаја тако и од материјалног стања осуђеног преступника. Власти
су повремено примењивале закон, последњи пут 2019. године.
Устав цитира Евангеличко лутеранску
цркву, једину верску групу коју помиње, наводећи да су „одредбе о организацији
и управљању [Евангеличко лутеранске цркве] садржане у Црквеном закону“.
Сматра се злочином етничке
агитације ако неко лице учини доступним или шири јавности израз мишљења или
било коју другу поруку која прети, клевета или вређа одређену групу на основу
расе, боје коже, родног статуса, националности или етничког порекла, религије,
уверења, сексуалне оријентације или инвалидитета. Ово укључује
дистрибуцију материјала мржње који има за циљ да подстакне дискриминацију у
штампаним или електронским медијима, књигама или онлајн новинама и
часописима. Казна укључује новчану казну на основу тежине клевете или
увреде или казну затвора до две године. Ако етничка агитација укључује подстрекавање
или подстицање на озбиљно насиље, лице може бити оптужено за тешку националну
агитацију, за коју је запрећена казна затвора од четири месеца до четири
године. Говор мржње није посебно кривично дело, али може представљати
основ за отежану казну за друга дела. У принципу, свако дело које се у
законодавству сматра злочином може бити злочин из мржње, у зависности од
основног мотива. Жртва не мора да буде део дефинисане групе да би се
злочин сматрао злочином из мржње; довољно је да извршилац претпостави да
је жртва члан групе.
Закон забрањује верску
дискриминацију и успоставља положај омбудсмана за недискриминацију који је
одговоран за надзор над поштовањем закона, истрагу појединачних случајева
дискриминације и овлашћења да изриче новчане казне у случајевима који нису
кривични. Омбудсман се залаже у име жртава, нуди саветовање, промовише
помирење и лобира за законодавство, између осталих дужности и
овлашћења. Омбудсман такође може упутити случајеве Националном суду за
недискриминацију и равноправност, који такође спроводи казне које издаје
омбудсман и помаже тужиоцима који траже одштету на суду. Појединци који
наводе дискриминацију могу алтернативно покренути правни поступак преко Националног
суда за недискриминацију и равноправност, који може издати обавезујуће одлуке
на које се може уложити жалба судовима или путем система окружних
судова. На одлуке Националног суда за недискриминацију и равноправност и
окружних судова странке се могу жалити вишем управном суду. Ни омбудсман
ни Национални суд за недискриминацију и равноправност немају овлашћења да
истражују појединачне случајеве верске дискриминације у вези са
запошљавањем. Такви случајеви спадају у надлежност Управе за безбедност и
здравље на раду.
Појединци и групе могу постојати,
удруживати се и практиковати своју религију без регистрације код
владе. Међутим, да би имале право да се пријаве за владина средства,
верске групе морају да се региструју у Заводу за патенте и регистрацију као
верска заједница. Да би се регистровала као верска заједница, група мора
имати најмање 20 чланова, јавно исповедање вере као своју сврху и сет правила
којима се руководи својим активностима. Регистрована верска заједница је
правно лице које може да запошљава лица, купује имовину и подноси правне
захтеве. Верска група такође може стећи правни статус регистрацијом као
удружење са непрофитном сврхом која није у супротности са законом или
одговарајућим понашањем. Регистроване верске групе и непрофитна удружења
су генерално ослобођени плаћања пореза. Према подацима Министарства просвете
и културе, у августу 2021.
године је било приближно 156 регистрованих верских заједница, од којих
је већина имала више конгрегација.
Према Министарству просвете и
културе, неколико додатних верских заједница је организовано под именом Пентикостална
црква Финске, али су се регистровале као удружења, а не као засебне верске
заједнице. Слично томе, друге организације, као што су ревивалистичке
конгрегације Евангеличке лутеранске цркве, имају независне теолошке или
функционалне операције, али су остале административно под Евангелистичко лутеранском
црквом и нису регистроване као независне верске заједнице. Особе могу
припадати више од једне верске групе.
У марту 2021. године је парламент
усвојио амандман на црквени закон који регулише рад Евангеличко лутеранске
цркве. Измењени црквени закон пружа већу слободу администрацији Евангеличко
лутеранске цркве за одржавање састанака у онлајн окружењу. Омогућава да се
чланови који учествују на састанцима виртуелно сматрају присутнима у сврху
постизања кворума.
Сви грађани који припадају било Евангеличко
лутеранској цркви или Финској православној цркви плаћају црквени порез који се
прикупља заједно са њиховим уплатама пореза на приход. Конгрегације
колективно одлучују о износу црквеног пореза, који је тренутно постављен на
између 1 до 2% прихода члана. Они који не желе да плате порез морају
прекинути чланство у Евангеличко лутеранској цркви или православној заједници. Чланови
могу прекинути своје чланство тако што ће контактирати званичну заједницу или
канцеларију за регистрацију локалне самоуправе, било електронским путем или
лично. Локалне парохије имају фискалну аутономију да одлучују како да
користе средства добијена од пореза наплаћених њиховим члановима.
Регистроване верске заједнице
осим Евангеличко лутеранске цркве и Финске православне цркве имају право да се
пријаве за државна средства уместо црквеног пореза. Поред примања црквеног
пореза, Евангеличко лутеранска црква и Финска православна црква могу да
конкуришу и за државна средства. Закон наводи да регистроване верске
заједнице које испуњавају законске услове, укључујући Евангеличко лутеранску
цркву и православне заједнице, могу да поднесу захтев за добијање годишње
субвенције из државног буџета сразмерно проценту верске заједнице у
становништву.
Закон захтева од Евангеличко
лутеранске цркве да одржава јавна гробља користећи своје опште издвајање из
државних фондова и црквених пореза и да води рачуна о новцу који се користи за
ову сврху. Друге верске заједнице и нерелигијске фондације могу одржавати
своја гробља. Све регистроване верске заједнице могу поседовати и
управљати имовином и ангажовати особље, укључујући именовање
свештенства. Закон овлашћује Евангеличко лутеранску цркву и Финску
православну цркву да региструју рођења, бракове и смрти за своје чланове у
сарадњи са владином Агенцијом за дигиталне и популационе податке. Државни
матичари то раде за друга лица.
Родитељи могу утврдити верску
припадност детета ако је дете млађе од 12 година. Верска припадност деце
узраста од 12 до 17 година може се променити само заједничком одлуком детета и
његових родитеља или старатеља, а породица мора да води посебне административне
поступке са својом верском заједницом и службеницима за регистрацију локалног
становништва ради промене или укидања верске припадности.
Све јавне школе пружају верску
наставу у складу са вером ученика. Сви ученици морају похађати курсеве
веронауке или етике, а избор остаје на ученику. Школе морају да обезбеде
верску наставу у другим религијама осим лутеранске ако постоји најмање три
ученика који заступају ту веру у општинском региону, ако је верска заједница
регистрована и породице ученика припадају верској заједници. Општине могу
организовати да ученици из различитих школа похађају комбиновани курс како би
испунили овај услов. Ученици који не припадају верској групи или припадају
верској групи за коју није доступна посебна настава могу учити
етику. Ученици старији од 18 година могу изабрати да уче или верске
курсеве који се односе на њихову религију или курсеве етике. Ако ученик
припада више верских заједница, родитељи одлучују коју веронауку ученик
похађа. Националне и општинске владе финансирају приватне, укључујући и
верске школе. Упркос називу, приватне школе су у ствари потпуно
финансијски зависне од државног финансирања, како би се осигурало правично
образовање широм земље. Са изузетком међународних школа и школа на страним
језицима, по закону приватне школе не могу наплаћивати школарину. Оне не
практикују селективни пријем на основу религије ученика.
Верско образовање се фокусира на
упознавање ученика са сопственом религијом, другим религијама и на општа
упутства из етике. Вероучитељи морају имати државну обуку за верску
наставу. Држава их поставља, а од њих се не тражи да припадају ниједној
верској заједници. Национални одбор за образовање обезбеђује серију
уџбеника о православном и лутеранском хришћанству, католичанству, јудаизму и
исламу, као и уџбеник о секуларној етици.
По закону, приговарачи савести,
укључујући и оне који приговарају на верској основи, могу изабрати алтернативну
цивилну службу уместо обавезног служења војног рока. Приговарачи савести
који одбијају и војну и алтернативну цивилну службу могу бити осуђени на казну
затвора до 173 дана, што је половина од 347 дана алтернативне цивилне
службе. Редовни војни рок траје између 165 и 347 дана.
Закон захтева да се животиње
омамљују пре клања или да се истовремено омамљују и убијају ако се то ради у
складу са верском праксом.
2021 Report on International Religious Freedom: Finland, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/finland/
0 $type={blogger}:
Постави коментар