ФРАНЦУСКА

• Главни град: Париз
• Језици: 87,2% француски, 3,6% арапски, 1,5% португалски и 7,7% остали
• Етничке групе: 76,9% Французи, 2,2% алжирски и марокански Бербери, 1,9% Италијани, 1,5% Португалци, 1,5% марокански Арапи, 1,4% Фламанци, 1,3% алжирски Арапи, 1,3% Баски, 1,2% Јевреји и 10,8% остали
• Облик владавине: Унитарна полупредседничка република
• Површина: 643.801 km² (са прекоморским територијама), 551.695 km² (метрополитанска Француска)
• Број становника: 67.874.000 (са прекоморским територијама), 65.684.000 (метрополитанска Француска) (процена 2022.)

 

Верска демографија

Према извештају из јануара 2020. који је објавила Опсерваторија за секуларизам коју је именовала влада, а на основу анкете спроведене у сарадњи са анкетарском компанијом Виавоис, отприлике 47% испитаника се изјашњава као католици, 3% муслимани, 3% протестанти, 2% будисти, 1% Јевреји, 1% православаци и 1% друге верске групе; 34% је рекло да нема верску припадност, а 8% није одговорило. Према извештају опсерваторије за 2019., има 140.000-150.000 Јеховиних сведока и 150.000-300.000 хиндуиста. У анкети о секуларизму објављеној у фебруару 2021. године и спроведеној са Виавоисом, 35% испитаника каже да су верници, 30% неверници или атеисти, 14% агностици, а 13% равнодушни. Већина посматрача, укључујући и Опсерваторију у свом извештају за 2019. годину, процењује број муслимана у земљи на три до пет милиона, или између 4 и 7% становништва. Према лидерима Сајентолошке цркве, у земљи има око 40.000 следбеника.

Анкета коју је спровела истраживачка компанија Француски институт за јавно мњење спроведена од 24. до 25. августа 2021. године показала је да је 51% испитаника изјавило да не верује у Бога, а 49% да верује. Према анкети Француског института за јавно мњење, највећи проценат верника (58%) био је међу онима од 65 и више година, а најмањи (45%) међу онима од 35 до 49 година. Остале старосне групе су биле скоро равномерно подељене, са незнатном већином неверника.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 62,4% хришћана, 25,1% нерелигиозних, 8,6% муслимана, 1,6% етничких религија, 1,3% будиста, 0,8% осталих и малих религија и 0,1% хиндуиста.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 58,1% хришћана, 31,9% нерелигиозних, 8,3% муслимана и 1,7% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 65,11% хришћана (59,04% католика, 2,69% протестаната, 2,68% хришћана без деноминације и 1,18% православних), 23,8% нерелигиозних (19,61% агностика и 4,19% атеиста), 8,72% муслимана (8,53% сунита и 0,19% шиита), 0,76% будиста (0,64% махајаниста и 0,12% теравадина), 0,68% Јевреја и 0,93% осталих.
• Према процени Евробарометра из 2019. године било је: 41% католика, 40% без религије, 5% муслимана, 2% протестаната, 2% православних, 2% осталих хришћана, 1% Јевреја, 1% будиста, 1% неизјашњених и 5% осталих.
• Према процени Observatoire de la laïcité из 2018. године било је: 48% католика, 34% без религије, 7% неизјашњених, 3% муслимана, 3% протестаната, 2% будиста, 1% Јевреја, 1% православних и 1% осталих.
• Према процени ОФРЕ-а из 2018. године било је: 49,5% католика, 27% атеиста, 10,5% агностика, 8,5% муслимана, 2% протестаната и 2% Јевреја.
• Према истраживању ИПСОС-а из 2017. године било је: 57,5% католика, 35% без религије, 3,1% протестаната, 1% неизјашњених, 0,4% осталих хришћана и 3% осталих.
• Према истраживању Института Монтењ из 2016. године, 39,6% није тврдило да нема вероисповест. Нешто више од половине (51,1%) се изјашњава као хришћани, 5,6% се изјашњавају као муслимани, а мање од 1% (0,8%) су Јевреји.

Правни оквир

Устав дефинише земљу као секуларну републику и каже да „обезбеђује једнакост свих грађана пред законом“, без обзира на вероисповест, и да поштује сва уверења. Закон предвиђа раздвајање вере и државе и гарантује слободно вршење верског богослужења осим за одржавање јавног реда.

Закон, као и међународни и европски споразуми којих се земља придржава, штите слободу појединаца да бирају, мењају и практикују своју веру. Ометање слободе вероисповести подлеже кривичним казнама, укључујући новчану казну од 1.500 евра и казну затвора у трајању од месец дана. Појединци који су оптужени у суђењу могу оспорити уставност било ког закона за који кажу да спречава њихову слободу вероисповести.

Закони повећавају казне за дела насиља или клевете када су почињена због стварног или претпостављеног чланства или нечланства жртве у датој верској групи. Додатне казне осим оних за основно кривично дело за дела насиља за које судови утврде да су верски мотивисана су три до пет година затвора и новчане казне од 45.000 до 75.000 евра, у зависности од тежине повреда жртава. За религиозно мотивисана дела јавне клевете, дефинисана као тврдња о чињеници која утиче на част особе или тела, казне су од годину дана затвора и/или новчана казна од 45.000 евра. Влада може да протера недржављане због подстицања дискриминације, мржње или насиља над одређеном особом или групом лица на основу вере.

Закон кажњава злочине из мржње и говор мржње. Одредбе кривичног закона покривају злочине из мржње. Они криминализују расистичка, антисемитска или ксенофобична дела, сматрајући их отежавајућим околностима када је дело почињено на основу припадности или нечланства жртве, истинитог или претпостављеног, у датој етничкој групи, нацији, раси или вери. Када се износи у јавности, као што је на интернету, говор мржње је покривен посебним законом који се односи на права штампе који криминализује објављивање или ширење расистичких опаски, укључујући и оне усмерене против особа због њиховог чланства у верским групама. Законом су обухваћена сва средства јавног изражавања (говори, узвици, претње, писање, штампа, цртежи, гравуре, слике, симболи, слике итд.), и сваки медиј који дозвољава ширење у јавности. Када се не износи у јавности, говор мржње је обухваћен кривичним законом и кажњив је новчаном казном од 1.500 евра.

Не постоји закон на националном нивоу који забрањује богохуљење, али Алзас-Мозел и даље задржава део старог немачког закона, остатак из прошлости немачке анексије тог подручја, који проглашава „богохуљење“ над католицима злочином. Међутим, уредба Министарства правде наводи да се одредба против богохуљења не може примењивати нигде у земљи.

Иако закон то не налаже, верске групе могу поднети захтев за званично признање и статус ослобођења пореза. Верске групе се могу регистровати у две категорије: верска удружења која су ослобођена пореза и културна удружења, која обично нису изузета. Удружења у било којој категорији су предмет фискалног надзора од стране државе. Богослужбено удружење може да организује само верске активности. Иако није ослобођено пореза, културно удружење може се бавити профитним и непрофитним активностима и примати државне субвенције за своје културне и образовне активности. Верске групе се обично региструју у обе категорије. На пример, католици обављају верске активности кроз своја верска удружења и управљају школама преко својих културних удружења.

Верске групе морају да поднесу молбу у локалној префектури (административно тело, на чијем челу је префект, који представља централну владу у сваком департману) за признавање као удружења богослужења и статус ослобођења пореза. Да би се квалификовала као удружење за богослужење, једина сврха групе мора бити практиковање вере, што може укључивати литургијске службе и праксе, верску обуку и изградњу зграда које служе верској групи. Удружење се такође мора бавити јавним богослужењем и поштовати јавни ред. Међу искљученим активностима су оне које су чисто културне, друштвене или хуманитарне природе. Да би се пријавило за статус ослобођеног пореза, удружење мора да достави префектури свој процењени буџет за годину, годишње рачуне за претходне три године или од оснивања удружења, шта год је краће, писмено образложење квалификованости за статус и број чланова удружења. У Паризу удружење мора имати најмање 25 чланова. Једном када се одобри, удружење може користити статус ослобођења пореза широм земље. Влада не опорезује богослужбена удружења на донације које добију. Међутим, ако префектура утврди да удружење није у складу са својим статусом ослобођеног пореза, влада може променити тај статус и захтевати од удружења да плаћа порез по стопи од 60% на претходне, као и будуће донације док не поврати статус ослобођеног пореза. Министарство унутрашњих послова није дало новије податке о броју удружења која имају статус ослобођења пореза. Према подацима министарства старим више од једне деценије, постоји 109 протестантских, 100 католичких, 50 Јеховиних сведока, 30 муслиманских и 15 јеврејских удружења са статусом ослобођених пореза.

Број културних удружења, од којих многа нису повезана са верским групама, је у хиљадама и често се мења. Културна удружења се могу пријавити коришћењем онлајн обрасца преко веб странице државне управе. Културна удружења, чак и ако су повезана са верским групама, могу деловати без подношења захтева за признавање од стране владе, али добијање владиног признања ослобађа их пореза. Сајентолошка црква има статус секуларног а не верског удружења.

Закон каже: „Притворена лица имају право на слободу мишљења, савести и вероисповести. Они могу практиковати религију по свом избору…без других ограничења осим оних које намећу безбедносне потребе и добар ред институције.”

Законодавство о борби против тероризма даје префектима у сваком департману овлашћење да затворе богомоље на највише шест месеци ако открију да коментари, писање или активности у богомољи „провоцирају насиље, мржњу или дискриминацију или вршење дела тероризма или хвале такве терористичке акте.” Управа богомоље има рок од 48 сати да уложи жалбу на одлуку о затварању управном суду. Затворена богомоља може остати затворена дуже од шестомесечног максимума ако не замени свог главног свештеника и/или руководство. Непоштовање одлуке о затварању доноси казну од шест месеци затвора и новчану казну од 7.500 евра.

Закон забрањује покривање лица, укључујући и из верских разлога, на јавним местима, укључујући јавни превоз, владине зграде и друге јавне просторе, као што су ресторани и биоскопи. Ако полиција наиђе на особу у јавном простору која носи маску за лице као што је никаб или бурка, она је по закону обавезна да затражи од појединца да је уклони како би потврдила идентитет те особе. Према закону, полицијски службеници не могу сами да је уклоне. Ако појединац одбије да скине одећу, полиција може да одведе ту особу у локалну полицијску станицу да потврди његов или њен идентитет. Полиција не може испитивати или задржати особу дуже од четири сата. Одбијање полицијске инструкције да скине одећу која покрива лице носи максималну казну од 150 евра или похађање курса о држављанству. Појединци који претњом, насиљем, силом или злоупотребом моћи или овлашћења приморавају друге особе да покрију своје лице због пола, подлежу новчаној казни до 30.000 евра и могу добити казну до једне године затвора. Новчана казна и казна се удвостручују ако је лице које је принуђено малолетно. Закон изузима употребу покривала за лице које су наложиле власти, као што су маске које се носе за превенцију ЦОВИД-19.

Закон забрањује представницима администрације, јавних служби и компанијама или удружењима која врше јавне услуге да своју веру испољавају кроз видљиве знакове верске припадности, као што су исламска марама, јеврејска капа, сички турбан или хришћански крст. Забрана се примењује током радног времена чак и ако службеници нису на свом радном месту и у било ком тренутку на месту запослења.

По закону, влада не може директно да финансира верске групе за изградњу нових богомоља, осим, ​​као што је доле наведено, у Алзас-Лорени и прекоморским департманима и територијама. Влада, међутим, може да обезбеди гаранције за кредите или да изнајмљује имовину групама по повољним стопама. Закон такође ослобађа богомоље од пореза на имовину. Држава поседује и одговорна је за одржавање већине богомоља, пре свега католичких, изграђених пре 1905. Влада може да финансира културна удружења са верским везама.

Закон о одржавању републиканских вредности – који је парламент усвојио 23. јула 2021. године, Уставни суд прогласио уставним 13. августа, а потписао га је председник Макрон 24. августа – укључује мере којима се проширују захтеви неутралности у изражавању и облачењу за јавне службенике и приватне извођаче јавних радова, методе за борбу против говора мржње на мрежи, строжија ограничења школовања код куће, повећана контрола јавних удружења, транспарентност верских удружења и појачане мере против полигамије, присилних бракова и „потврда о невиности“. Закон захтева ревизију удружења, укључујући она која су верске природе, која добијају инострано финансирање у износу већем од 153.000 евра годишње. Закон намеће додатне захтеве за извештавање локалним верским организацијама. Њиме се модификује закон о полицијском надзору над религијама тако да укључује кажњавање подстицања на дискриминацију, мржњу или насиље са до пет година затвора. Закон такође пооштрава казну за одржавање политичких скупова у богомољама и забрањује организовање акција кампање за политичке изборе у богомољама. Поред тога, судија може забранити свакоме ко је осуђен за изазивање тероризма, дискриминације, мржње или насиља да уђе у богомоље. Влада може привремено затворити богомоље ако открије било какве активности које подстичу мржњу или насиље. Нови закон је проширио захтеве за неутралност, непристрасност и принципе секуларизма, који су се раније односили само на владине службенике, на приватне извођаче јавних услуга.

Закон о одржавању републиканских вредности укључује одредбе за борбу против говора мржње, укључујући криминализацију ширења личних информација које би могле да угрозе животе других. Прекршиоци могу бити кажњени казном до пет година затвора и новчаном казном од 75.000 евра ако је жртва јавни службеник, новинар или малолетник. Убрзана процедура омогућава властима да уклоне садржај са мирор сајтова.

Закон који раздваја религију и државу не важи за три класе територија. Пошто је Алзас-Лорена (тренутно обухвата департмане Горња Рајна, Доња Рајна и Ла Мозел и позната је као Алзас-Мозел) била део Немачке када је закон донешен, тамошњи католици, лутерани, калвинисти и Јевреји могу изабрати да издвајају део свог пореза на доходак својој верској групи. Пастори, свештеници и рабини ове четири признате вере у Алзас-Мозелу примају плату од Министарства унутрашњих послова, а председник земље, уз сагласност Свете столице, поставља католичке бискупе Меца и Стразбура. Премијер именује главног рабина и председнике јеврејских и протестантских конзисторија (управних органа ових група) у Алзас-Мозелу, а министар унутрашњих послова именује свештенослужитеље три хришћанске цркве (католичке, лутеранске и протестантске реформисане цркве Алзаса и Лорене) у региону. Локалне самоуправе у региону такође могу пружити финансијску подршку за изградњу верских објеката. Прекоморски департман Француске Гвајане, који је регулисан колонијалним законима из 19. века, може да даје субвенције Католичкој цркви. Други прекоморски департмани и прекоморске територије, које укључују острвске територије на Карибима и Атлантском океану, Тихом океану и Индијском океану, и неколико субантарктичких острва, такође могу да обезбеде финансирање верских група. Ова одредба се такође примењује на део Антарктика за који влада тврди да је прекоморска територија. 

Државне школе су секуларне. Закон забрањује запосленима у државним школама да носе видљиве знакове верске припадности, а ученицима да носе „упадљиве верске симболе“, укључујући исламску мараму, јеврејску капу, сички турбан и велике хришћанске крстове. Државне школе не пружају верску наставу осим у Алзас-Мозел и прекоморским департманима и територијама. У Алзас-Мозелу, верска настава у вези са једном од четири признате вере (католицизам, лутеранизам, протестантска реформисана црква Алзаса и Лорене и јудаизам) је обавезна у јавним основним и средњим школама, иако ученици могу, на писмени захтев родитеља, да се одлуче за секуларни еквивалент. Часове веронауке држе лаици који су обучени и номиновани од стране одговарајућих верских група, али их плаћа држава. У другим деловима земље, јавне школе предају информације о верским групама као део наставног плана и програма историје. Родитељи који желе да њихова деца носе упадљиве верске симболе или да похађају верску наставу могу своју децу да школују код куће или да их пошаљу у приватну школу. Школовање код куће и приватне школе морају бити у складу са образовним стандардима утврђеним за јавне школе; међутим, приватне школе могу дозволити ношење верских симбола у својим просторијама. Према Закону о одржавању републиканских вредности, почев од септембра 2022. године, школовање код куће биће дозвољено само из строго дефинисаних разлога, укључујући болест, инвалидитет, интензивну спортску или уметничку обуку, пролазне породице, или оне са географским ограничењима. Родитељи који желе да одведу своју децу из школе мораће да добију годишњу дозволу од локалне управе за образовање.

По закону, влада субвенционише приватне школе, укључујући и оне повезане са верским организацијама. У 98% приватних школа, у складу са законом, држава исплаћује плате наставника, под условом да школа прима сву децу без обзира на верску припадност. Закон се не бави питањем верске наставе у приватним школама које субвенционише влада. Према образовном кодексу, верска настава је дозвољена, али необавезна у приватним школама које субвенционише влада. Од ученика се не тражи да похађају часове веронауке, а друге активности су доступне за ученике који одустану.

Мисионари из земаља које нису изузете од визног режима морају добити тромесечну туристичку визу пре путовања у земљу. Сви мисионари из земаља без изузећа који желе да остану дуже од 90 дана морају добити дуготрајне визе пре уласка у земљу. По доласку, мисионари морају да доставе писмо од верске групе која их спонзорише да би се пријавили локалној префектури за привремени боравак.

Земља се придржава необавезујуће Терезинске декларације из 2009. године – споразума о исправљању економских грешака које су доживели Јевреји и друге жртве нацистичког прогона – и њених смерница и најбољих пракси из 2010. Влада има законе и механизме за реституцију имовине и репарације, укључујући све три врсте непокретности: приватну, комуналну и ненаследну.

Владина Комисија за одштету жртвама пљачкања („Драи комисија“) је суверено и независно административно тело под надлежношћу премијера. Комисија за одштету жртвама пљачкања препоручује и испитује репарације појединачним жртвама Холокауста или њиховим наследницима који претходно нису надокнађени за штету која је резултат антисемитских закона које је донела влада Вишија или окупатори Немци. Комисија за одштету жртвама пљачкања је 17. јуна 2021. године објавила да је на њену препоруку премијер Жан Кастекс наредио да се потомцима јеврејског адвоката Армана Дорвила врати 12 уметничких дела које је француска држава стекла 1942. године. Влада је крајем године радила на нацрт закона за ефикасно спровођење ове одлуке.

Закон криминализује Покрет за бојкот, одузимање и санкције против Израела, третирајући га као „провокацију на дискриминацију или мржњу или насиље према особи или групи особа због њиховог порекла или припадности етничкој групи, нацији, раси, или одређеној религији.”

---

2021 Report on International Religious Freedom: France, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/france/