Асклепије је био лекар херој-бог, познат по томе што је био најкомпетентнији хирург и лекар у древној грчкој религији. У 6. веку пре нове ере подигнуто је важно светилиште у његову част. Назван Асклепион, састојао се од великог комплекса зграда, од којих је најзначајнија била абатон или „соба снова“. Болесни пацијенти, који су прво прошли кроз ритуале очишћења, улазили су у абатон где су доживљавали визије Асклепија (или са њим) и тако бивали излечени његовим присуством. Ови излечени пацијенти су, заузврат, изражавали своју захвалност богу нудећи новац као и заветне таблице које су описивале њихова излечења.
Веровало се да је Асклепије био бог исцељења и херој, син бога Аполона и Корониде, ћерке Флегије из Тесалије. Аполон је убио Корониду јер му је била неверна. Осећајући тугу за својим нерођеним дететом Асклепијем, он га је отео са леша његове мајке и тако га спасао од смрти. Затим га је поверио кентауру Хирону, који га је научио вештини медицине. Према грчком песнику Пиндару, Асклепије је поседовао знање о хирургији, као и о употреби дрога, љубавних напитака и зачаравања. Аполодор из Атине је знао да је Асклепије од богиње Атине добио магични напитак направљен од крви Горгоне. Према Хомеру, Асклепије је имао два сина, Махаона и Подалерија, који су били лекари грчке војске при опсади Троје. Такође је имао пет ћерки — Акесо, Јасо, Панацеја, Егла и Хигија — свака симболизујући силе медицине и исцељења.
Асклепијево светилиште (Асклепион) налазило се у источној Атици, у Епидауру. Иако је на брду Кинортион постојало светилиште још од микенских времена (око 1650. пре Христа), светилиште се појавило крајем 6. века пре нове ере, када је поред правоугаоне зграде и бунара подигнут олтар на отвореном. У наредних неколико векова светилиште је брзо расло. До 4. века пре нове ере, у свом класичном облику, састојало се од огромног комплекса зграда са пропилејима (монументалним капијама), светим путем и светим тргом, Асклепијевим храмом (са шест челних стубова у портику), толосом (ротонда са 26 стубова у дорском стилу), и абатоном или енкиметерионом (свето место где су пацијенти спавали и где их је бог лечио). Абатон је била колонадна грађевина дужине 70 метара, која је због нагиба терена била пројектована као зграда на два нивоа. Постојао је и велики Асклепијев олтар, палестра (просторија за вежбање), стоа Котис, пропилеје гимназије, гимназије, купатила, стадион и позориште.
Пошто су светилиште тако често посећивали болесници који су тражили да ублаже своје болести, било божанском интервенцијом или лековима, град Епидаур је у антици порастао до великог значаја.
Централна карактеристика Асклепијевог култа односила се на енкимезу (инкубацију). Претходно заказане ноћи, болесник је, након претходног обреда очишћења, доведен у скутију, најсветије место светиње, где би легао на кауч. Тамо је чекао да дође бог. Сати су пролазили — и одједном би му се у сну или визији указао Асклепије, брадати бог љубазног лица. Долазио је сам, али га је понекад пратила ћерка Хигија или неко друго од његове деце, а други пут змија или пас. Пришао би пацијенту, дао му лекове или извршио операцију и на крају га излечио.
Заветне понуде богу долазиле су у различитим облицима, од жртвовања животиња и венаца до угравираних таблица које описују болест и њено лечење, завета од теракоте са приказом погођених делова тела до глинених реплика шака и стопала, руку и ногу, груди и гениталија, очи и уши, и главе. У околини светилишта пронађене су две стеле са укупно 43 натписа на којима су се излечени поклоници захваљивали Асклепију. Поред тих стела налазиле су се рељефне плоче на којима је приказан бог који лечи болесника, било сам или заједно са својим кћерима или синовима. Статуа хриселефантине (злата и слоноваче) у Епидауру представља бога како седи, држећи штап у левој руци, а десна је испружена изнад главе змије.
ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 59-60
0 $type={blogger}:
Постави коментар