Персијски назив за „великог команданта“; титула вође низаријске исмаилитске заједнице у исламу. Ага Кан је имам или надахнути вођа заједнице у шиитском исламском огранку, познатом као заједница низари исмаилита. Ага Кан I (1800–81) добио је овај назив од шаха Персије 1817. Касније се побунио против једног од шахових наследника и емигрирао у Индију. Тамо је помогао британским војним напорима и придобио британску наклоност.
Титула је пренета на наследнике првог Ага Кана: његовог сина Агу Кана II (ум. 1885), његовог унука Агу Кана III (1877–1957) и његовог праунука Агу Кана IV (р. 1937). Осим што су надгледали своју заједницу, Ага Канови су били активни у политици и бизнису. На пример, Ага Кан III, филантроп и државник, водио је Свеиндијску муслиманску лигу у раним годинама. Године 1937. изабран је за председника Друштва народа.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 9
0 $type={blogger}:
Постави коментар