Начин на који Библија објашњава мноштво језика којима људска бића говоре. Према Постању 11, становници Земље одлучили су да изграде кулу да би се попели до неба. Врста куле коју је писац, изгледа, имао на уму јесте зигурат. Зигурати су биле огромне пирамиде, грађене у неколико степеница или паралелних слојева. Поврх њих су Месопотамци постављали храмове својим боговима. Били су типичан облик религиозне архитектуре у старој Месопотамији.
Како Постање прича причу, бог ЈХВХ („Господ“) је био забринут о томе које велике ствари би људска бића могла да постигну. Тако је створио разне језике. Пошто градитељи више нису могли да комуницирају, нису могли да заврше кулу. Овај поремећај се може посматрати као Божија казна за људе који желе да прекораче људска ограничења.
Постање изводи име Вавилон из конфузије језика која је резултирала: хебрејски глагол који значи „збунити“ је балал (Постанак 11.9). Савремени научници су склонији да то име виде као да се односи на регион или место. Многи сугеришу да се то односи на град Вавилон. Неки сугеришу да се то односи на храм у Вавилону познат као Баб-илу, „капија Божија“.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 43-44
0 $type={blogger}:
Постави коментар