Термин идентификује претпоследњу позицију у нижим редовима свештенства. Примарна улога чтеца (грч. анагност; срп. читалац) је да чита поуке из Светог писма током служби. Служба чтеца обухвата службу свећеносца (аколита), а служба пострига помиње и једно и друго. Апостолске установе указују да чтец стоји на „нечем високом“ у средини сабрања. Иконе често приказују чтечеве у стихару или мантији и шиљатом шеширу са ободом извученим у страну. Чини се да је све до 4. века чтец такође водио певање, пошто се служба појца први пут бележи тек после 380. године.
ИЗВОР: Anagnostes (Reader), Dimitri Conomos, The Encyclopedia of Eastern Orthodox Christianity, Volume I, A–M, Edited by John Anthony McGuckin, 27
Чтец нa Божанској Литургији.
0 $type={blogger}:
Постави коментар