Рођење од жене која никада није имала сексуалне односе. Посебно је важно у хришћанству.
Девичанко рођење је посебан облик врло уобичајеног мита: рођење од мајки које су затруднеле натприродним путем. Аутохтони Американци причају неколико прича о девичанском рођењу. На пример, Инуити причају како је Гавран зачет када је његова невина мајка прогутала перо. У Махабхарати, хиндуистичком епу, девица по имену Кунти има сина Карну, након што је Сунце оплоди, а затим јој врати невиност. Иако Будина мајка, Маја, технички није била девица, за њу се каже да није имала сексуалне односе у време када је била трудна са Будом.
Исусово рођење од девице је централна догма за већину хришћана. За њих је Исусова мајка, Марија, затруднела уз помоћ Светог Духа. Ова активност се не сматра сексуалном. Нови завет види рођење Исуса од девице као испуњење Исаијиног пророчанства (Матеј 1,23), али само грчки текст Исаије упућује на девицу. Јеврејски текст се једноставно односи на „младу жену“ (Исаија 7,14).
Римокатолици су закључили да је Марија читавог живота остала невина. Протестанти углавном одбацују ову идеју и кажу да је Марија добила децу на уобичајен начин након Исусовог рођења. У последња два века либералнији хришћани су девичанство схватили не као биолошку чињеницу, већ као метафорички израз посебног карактера Исуса.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 467
0 $type={blogger}:
Постави коментар