Идеје о духовној суштини човека. У већини религиозних традиција постоји неки концепт душе или духа у људским бићима, који се разликује од физичког тела и има религиозни значај. Душа је невидљива обичним очима, иако је речи на неколико језика повезују са дахом. Пошто је нефизичка, обично се верује да душа преживи смрт тела. Тада може примити награду или казну зарађену у свом земаљском животу, било у духовном небу или паклу, у новој реинкарнацији или у васкрслом телу. Неке традиције су такође веровале у претходно постојање душе у небеском царству или у претходним оваплоћењима пре њеног доласка у садашњи живот.
Веровања о тачној природи душе се разликују. У хиндуизму је у суштини божанска као атман или божанска изнутра. Будизам одбацује идеју одвојене, вечне душе, иако верује у реинкарнацију. Западне монотеистичке религије, јудаизам, хришћанство и ислам, генерално верују да је свака душа нова божја креација, а није сама божанска, која се улива у сваку особу приликом зачећа или убрзо након тога. Неке прималне религије верују у више душа, можда одражавајући различита расположења особе, а можда и различите судбине након смрти: реинкарнацију унутар породице или племена, лебдење око гроба, одлазак у небески свет. Нерелигиозне особе, с друге стране, одбацују идеју о души, верујући да се све мистерије свести могу објаснити кроз мозак и његову психологију.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 428
0 $type={blogger}:
Постави коментар