Мошти Светог великомученика Константина Сарбуа откривене су јуче на свечаном богослужењу у Храму Свете Премудрости у Букурешту.
Свети Константин је међу 16 мученика, исповедника и подвижника 20. века које је Свети Синод Румунске православне цркве канонизовао у јулу.
Његово преосвештенство епископ праховски Тимотеј, викарни епископ Архиепископије букурештанске, учествовао је у откривању посмртних остатака, преноси новинска агенција Базилика.
Јерарх је похвалио пример светог Константина Сарбуа: „Његове врлине су опште познате. Прво, посебна љубав, света љубав према речима Јеванђеља, одговарајућа ревност и отачко трпљење достојно, јер свештеник који има трпљење да читавог живота слуша исповести, да стане пред верне, показује, без потребе много речи, његову љубав према Јеванђељу“.
Свети Константин је био дуги низ година у затвору под комунистичким режимом, иако је увек имао „братски однос према својим сузатвореницима“, објаснио је владика.
„Један од логораша, такође свештеник, који је касније стигао у Америку, рекао је да је једном приликом боравећи у кући о. Сарбуа након што су пуштени из затвора био импресиониран његовом природношћу. И сведочи да га није молио да се цео дан моли, нити га је позивао на строги пост, него је просто осећао радост у његовом присуству. Вероватно је то било и дељење истих искустава, патњи и понижења кроз која су обојица прошли“, рекао је Његово преосвештенство.
Његово преосвештенство је подсетио да је Свети Константин често био под притиском комунистичког режима да открије тајне које се чују на исповести, али се мученички опирао.
Откривање моштију Светог Константина део је црквених уредби у вези са припремањем светих моштију, узимајући у обзир досадашња искуства везана за канонизацију светих из Букурештанске архиепископије. Ова ексхумација имала је за циљ да се правилно припреме мошти за касније полагање у сребрни реликвијар који се тренутно израђује у радионицама Румунске Патријаршије, као припрема за литургијско проглашење канонизације почетком 2025. године.
***
Свештеномученик Константин Сарбу рођен је 10. јануара 1905. године у месту Кавадинешти, округ Галаши, у веома сиромашној сељачкој породици. Његова мајка је преминула када је он имао годину дана док је покушавала да роди друго дете. Његов отац, након несреће, није могао да брине ни о себи ни о свом детету. Тада је младог Константина одвела и подигла његова бака Јоана.
Са 15 година, Свети Константин је 1919. године примљен у Богословију у Галацу, где је уписан као стипендиста, заузевши треће место међу 500 кандидата. Био је толико жедан знања да је у Богословији завршио две године за једну, упркос радним ноћима у дрвној фабрици. Године 1925. постао је студент у Букурешту на Богословском факултету и Музичкој академији. Још увек сиромашан, две године је спавао на поду, прво на тавану на тргу Амзеи, а затим у чекаоници Северне железничке станице.
За свештеника епископске катедрале у Хушију, у манастиру Светог Успења-Адам, рукоположен је од стране епископа Хушија Нифона Кривеануа, потом исте године постављен за директора и професора Канторске школе, а касније именован за протојереја Фалчијуа. Свети Константин је у Хушију остао до 1. новембра 1938. године, када је прешао у Букурешт, у новоосновану парохију Калараш, јер је његова супруга добила место професора немачког и француског језика у Гимназији Николае Балческу.
Ухапшен је 12. јануара 1954. године, пролазећи кроз затворе Јилава (1954-1955), Герла (1956-1962) и Деј (1955), те радне логоре у Поарта Алба (1955-1956) и Салчиа ( 1959). Христов мученик је у тамници претрпео многа мучења. Палили су га врелим гвожђем по табанима, чупали му браду, тукли су га и понижавали да би се одрекао Христа. Међутим, блажени Константин је са духовном храброшћу одговорио: „Можете ме мучити колико хоћете, али ја се нећу одрећи Христа.“
Ослобођен 10. јануара 1962. године, добио је две године обавезног боравка у Барагану, у селу Вишоара. У Букурешт се вратио 1964. године, а патријарх Јустинијан му је поверио цркву Свете Премудрости. Сам, болестан, гладан, у дроњцима, са поломљеним ципелама, али пун самопоуздања, Свети Константин је стигао 1. јуна 1965. године у цркву која је била у рушевинама. Светитељ је обновио цркву и окупио око себе евхаристијску заједницу дубоко укључену у човекољубље.
Свети Константин Сарбу прешао је у вечни живот 23. октобра 1975. године у 70. години живота.
ИЗВОР: https://orthochristian.com/165169.html
0 $type={blogger}:
Постави коментар