Открића из римског доба осветљавају историју локалитета Светог гроба

Недавна археолошка истраживања у јерусалимској цркви Светог гроба дала су значајан увид у историјске слојеве светог места, према истраживачима са римског Универзитета Сапиенца.

Црква, која датира из 4. века нове ере, налази се на месту Христове смрти, погреба и васкрсења, што је чини међу најпоштованијим локацијама у хришћанству.

На заједничкој презентацији на којој су учествовали представници органа за чување локалитета — Грчке православне цркве, Латинокатоличке кустодије Свете земље и Јерменске цркве — археолози су открили да је локација у почетку служила као каменолом. Ово откриће поткрепљују карактеристични трагови тестере у стени и докази о систематском вађењу камена, преноси Херитаџ Дејли.

Операција вађења камена, која је у неким деловима достигла дубину од преко 5 метара, пратила је образац од североистока до југозапада. Након напуштања у гвозденом добу, ово подручје је претворено у пољопривредно земљиште где су се гајили маслињаци и виногради.

Након пада Јерусалима током јеврејско-римског сукоба, ово место је претрпело још једну трансформацију када је цар Хадријан основао Елију Капитолину, саградивши паганско светилиште на месту где је био каменолом. Овај храм је остао активан све док Константин I није наредио његово рушење у 4. веку како би се направио простор за хришћанско светилиште. Под руководством епископа Макарија I јерусалимског, ископавања су открила оно што за шта је утврђено да је Исусов гроб исклесан из стене.

Савремена истраживања су потврдила присуство адријанске религиозне архитектуре и идентификовала доказе о опсежним операцијама нивелисања терена које су спроведене да би се прихватили велики грађевински пројекти.

Развој у 4. веку створио је сложен религиозни комплекс дизајниран да прихвати различите богослужбене праксе и ходочасничке покрете. Његова архитектура је олакшала циркулацију око више места поштовања и обезбедила наткривене просторе за посетиоце, пратећи устаљене обрасце виђене и на паганским и на ранохришћанским светим местима.

Тренутни напори ископавања концентришу се на северно крило цркве, настојећи да боље разумеју римску верску структуру. Пројекат такође обухвата свеобухватну документацију комплекса базилике и анализу материјала како би се боље приказао развој локације и њен значај у урбаном ткиву Јерусалима.

ИЗВОР: https://orthochristian.com/165069.html