У 2024. години, након напада 7. октобра 2023. године и рата који је уследио, Израел је имао ретко виђен негативан миграциони салдо. Како Израел званично више није 'мала нација', његове одговорности расту.
1. јануара 2025. године, док је свет улазио у другу четвртину 21. века, држава Израел је прешла границу од 10 милиона становника, надмашивши величину земаља попут Аустрије, Мађарске и Швајцарске, да не помињемо Данску, Финску и Ирску.
Значај броја од 10 милиона је углавном симболичан; услед постепених промена социо-демографских процеса, добици или губици хиљаду и нешто људи не значе ништа у смислу стварног покрета једног друштва. Ипак, нови округли број је сугестиван из најмање два разлога.
Први је да су ционистички лидери и активисти Давид Бен Гурион и Јицак Бен Цви почетком 20. века објавили живахни и помало слободни памфлет, предвиђајући да ће становништво земље Израел једног дана достићи 10 милиона. Они су ово предвидели у време када је у Израелу живело само 50.000 Јевреја од укупне популације од 600.000 људи, што је чинило само 0,5% светског броја Јевреја.
Данас, како се укупна популација од реке до мора приближава броју од 15 милиона, 7,2 милиона Јевреја који живе у Израелу чине 45,5% од укупног броја Јевреја широм света и (заједно са пола милиона чланова њихових нејеврејских породица) 77% од укупног броја легалних становника Државе Израел.
Друго, на 10 милиона, деминутивни и заштитни апелатив 'мала нација' – за који се често тврди да оправдава све што може да крене по злу у земљи – више се не може примењивати. Одрастао Израел је позван да преузме већу одговорност за своје поступке, да буде мање зависан од помоћи и подршке других – наиме светских јеврејских заједница – и, напротив, да понуди појачану подршку другим Јеврејима широм света.
Израелско становништво се мењало током година. То наставља да чини.
Културни састав израелске јеврејске популације се мењао током година, пре свега због имиграције, која од марта 2022. године долази посебно из Русије (иако не толико из Украјине). Али последњих година, раст Израела се догодио првенствено због снажног природног прираштаја.
Међутим, масакр 7. октобра и киднаповање преко 250 талаца у Гази могу представљати трагични прекид растуће популације. Рат који је уследио на неколико фронтова, са стотинама војних и цивилних губитака, дислоцирањем стотина хиљада на северу и југу, и продуженим уписом огромног броја младих одраслих у резервну војску, изазвао је невиђену друштвено-економску и егзистенцијалну кризу.
Израел је 2024. године, на основу процене оних који су напустили земљу 2023. године и нису се вратили годину дана касније, имао крајње необичан негативан међународни миграциони салдо. Такав негативан салдо се раније јављао само повремено, неколико пута 1980-их, једном 1950-их и једном 1920-их. Међутим, када се то догодило, главни разлог за напуштање Израела била је основна економска криза. У овом случају, око 80.000 Израелаца је напустило земљу, око 30.000 се вратило са претходних дуготрајних боравака у иностранству, а око 30.000 су били нови имигранти.
Један од могућих начина да се прочитају ови подаци јесте да се укупни годишњи дефицит од око 18.000 у 2024. години може приписати углавном брзим одласцима 14.000 људи након ужаса из октобра 2023. године.
Ипак, у многим аспектима, с обзиром на изазовне околности, могли смо очекивати да је негативан миграциони салдо у Израелу знатно већи. У стварности, Израелци су показали висок степен отпорности – подаци такође показују да су се многи вратили у земљу одмах након напада. Да ли ће се миграциони салдо вратити на позитиван, зависи од исхода војних операција и капацитета Израела да се врати брзом економском расту.
Емиграција из Израела помаже у одржавању јеврејских заједница широм света; симетрично гледиште о емиграцији из Израела је да они који напуштају Израел помажу у одржавању неких јеврејских заједница широм света које опадају због старења и ниске стопе фертилитета. Извештај ЈПР-а о Јеврејима у Холандији открива да холандска јеврејска популација расте углавном због имиграције младих Израелаца, до тачке у којој је већина јеврејске деце која живе у Холандији или рођена у Израелу, или од израелских родитеља.
Постоји јака корелација између нивоа друштвено-економског развоја једне нације и процента Јевреја међу њеним грађанима, до те мере да Индекс људског развоја може скоро да предвиди присуство Јевреја у одређеној земљи.
Огроман премештај Јевреја из источне Европе и муслиманских земаља у економски просперитетније и развијеније земље Северне Америке, западне Европе и Израела потпуно су преобразили глобалну мапу јеврејског живота током прошлог века. Данас је више од 85% Јевреја широм света концентрисано у само две земље: САД и Израел. Али јеврејска дисперзија није готова, јер преко 100 земаља и територија обухвата 100 или више Јевреја.
Глобална јеврејска популација још увек није тако велика као што је била 1939. године, али у наредној деценији би број у свету могао коначно да достигне ниво који је био пре Холокауста.
Религијска разноликост карактерише Израел и, донекле, и друге јеврејске заједнице, при чему се удео харедима свуда повећава захваљујући њиховом високом нивоу плодности. Ово је посебно тачно у Израелу, где држава подржава многе одрасле мушкарце који не служе војску, не учествују у радној снази и посвећују своје време учењу интензивније него другде.
Проспективни диференцијални раст различитих верских сектора у Израелу могао би потенцијално да створи потпуно другачију друштвену структуру до средине 21. века, са нижим уписом у војску, распрострањенијим сиромаштвом и плуралношћу харедима у израелском образовном систему. Осим ако клатно само-сегрегације и одбијања модернизације не преокрене свој курс, у том случају би значајни људски ресурси тада постали доступни општем развоју израелског друштва и јеврејских заједница широм света.
Професор Серђо Дела Пергола, професор емеритус на Хебрејском универзитету у Јерусалиму и председавајући ЈПР јединице за европску јеврејску демографију
0 $type={blogger}:
Постави коментар