Реч значи „уместо олтарске трпезе“ и означава платно које се користи у Божанској Литургији (слично западном каплару) на коме ће стајати Чаша и Дискос после Великог входа. Чува се на светој трпези, пресавијена, испод јеванђелске књиге до времена јектеније верних, када се отвара за Анафору. Платно је обично димензија око два квадратна метра и носи штампану икону Тела Спаситеља скинутог са крста. У њега су ушивене мошти светитеља и носи овлашћење владајућег епархијског епископа. Ако се освешта нова црква, епископ истовремено освећује и антиминс тако што га брише светом миром који је прострт преко олтарског камена. Божанска Литургија се не може служити без антиминса, али у хитним случајевима антиминс може да замени сам олтар.
ИЗВОР: Antimension, John A. McGuckin, The Encyclopedia of Eastern Orthodox Christianity, Volume I, A–M, Edited by John Anthony McGuckin, 32-34
0 $type={blogger}:
Постави коментар