Мајк Хакаби, Трампов избор за амбасадора у Израелу, себе дуго назива ционистом

Бивши гувернер Арканзаса Мајк Хакаби, изабраник изабраног председника Доналда Трампа за амбасадора у Израелу, дуго је одбацивао палестинску државу на територији коју је раније заузео Израел и више пута је сигнализирао своју чврсту подршку израелском премијеру Бенјамину Нетанјахуу.

Хакаби, бивши ТВ водитељ и баптистички проповедник, често посећује Израел и једном је рекао да жели да тамо купи кућу за одмор. Током година је тврдио да Западна обала припада Израелу, а недавно је рекао да је „власнички лист дао Бог Авраму и његовим наследницима“.

Гувернер Мајк Хакаби, Републиканац из Арканзаса, одговара на питања медија, пре постављања цигле у нови стамбени комплекс у насељу Ефрат на Западној обали, 1. августа 2018. године. Новоизабрани председник Доналд Трамп ће номиновати бившег гувернера Арканзаса Мајк Хакаби као амбасадор у Израелу. Трамп је у уторак рекао да је Хакаби непоколебљиви бранилац Израела и да је његова намеравана номинација уследила пошто је Трамп обећао да ће америчку спољну политику ближе ускладити са интересима Израела док води ратове против Хамаса у Гази и Хезболаха у Либану. (АП/Одед Балилти)

Његов аргумент за такозвано „решење једне државе“ је у супротности са дугогодишњом званичном подршком САД коначном успостављању палестинске државе.

Он је Хамасов напад 7. октобра описао као „страшан“ и „преко свега чему сам икада био сведок у свом животу“ и тврдио да САД треба да чврсто стоје иза Израела.

Ево неких ствари које је Хакаби рекао током година о израелско-палестинском сукобу.

Он је одлучно против решења о две државе

Хакаби никада није подржао компромис две државе чак ни када је Нетанјаху подржао ту идеју 2009. године.

Израел је заузео Западну обалу, појас Газе и источни Јерусалим у блискоисточном рату 1967. године. Палестинци желе те територије за будућу државу и посматрају их као делове једне земље која је сада под војном окупацијом.

САД, заједно са већином међународне заједнице, подржале су успостављање палестинске државе засноване на линијама из 1967. године као камен темељац мировног споразума. Чак је и израелски тврдолинијски премијер једном подржао решење о две државе, док је одбацио повратак израелским линијама пре 1967. године. Нетанјаху сада одбацује стварање палестинске државе.

Хакаби никада није подржао ниједно решење које би захтевало да израелски насељеници буду исељени.

У интервјуу за Асошијетед прес 2015. године, Хакаби, који се тада кандидовао за председничку номинацију ГОП-а, рекао је да би признавање Западне обале као израелске био „формални став“ његове администрације. Он је критиковао израелско повлачење из Газе 2005. године и описао је насељенике које су евакуисале израелске снаге као „марширане под нишаном оружја“.

„Осећам да имамо одговорност да поштујемо то што је ово земља која је историјски припадала Јеврејима“, рекао је он.

Једном је упоредио ирански нуклеарни споразум са Холокаустом

Хакаби је 2015. године упоредио ирански нуклеарни споразум са маршом Израелаца „до врата пећи“, што се односи на крематоријум у нацистичком концентрационом логору током Холокауста.

Хакаби је критиковао тадашњег председника Барака Обаму због његове улоге у споразуму који су САД и друге светске силе постигле са Техераном. Републиканци су тада били уједињени у свом противљењу споразуму, тврдећи да се он не бави подршком Ирана тероризму. Трамп се током своје прве администрације повукао из споразума, у којем је Иран пристао да ограничи свој нуклеарни програм у замену за ублажавање санкција.

Демократе су осудиле коментар, али је Хакаби остао при томе.

Он не прихвата Палестинце као термин и критикује 'радикалне муслимане'

У недавном интервјуу са подкастером, Хакаби је рекао да не верује да не треба да се арапски потомци људи који су живели у Палестини под британском контролом називају „Палестинцима“.

„Таква ствар заиста не постоји“, рекао је раније ове године у емисији „Размисли двапут“ са Џонатаном Тобином. „То је термин који је кооптирао Јасер Арафат 1962. године“, мислећи на једног од првих лидера Палестинске ослободилачке организације.

Током истог подкаста, Хакаби је себе описао као „неизвињавајућег, нереформисаног ционисту“.

Бранећи Израел, Хакаби је рекао да би желео да људи схвате да је „ово изузетна оаза у земљи тоталитаризма окруженој тиранијом“.

Бивши гувернер је такође рекао да многи „радикални муслимани желе да нас врате у седми век“.

„Не желим да се враћам тамо“, рекао је. “Волим модерност.”

Он изражава огорчење због напада Хамаса 7. октобра

Хакаби је описао напад 7. октобра 2023. године као „страшан“ и „преко свега шта сам видео у животу“. Био је огорчен како је Хамас ширио слике убистава на друштвеним мрежама.

„Колико год нацисти били ужасни, они нису објављивали своја зверства на друштвеним мрежама и покушавали да трубе о томе шта раде свету“, рекао је он у наступу за Међународну заједницу хришћана и Јевреја. „Што је оно што чини ову ужасну ствар коју је Хамас урадио толико, за мене, гором, јер желе да сви виде шта су урадили.“

Милитанти предвођени Хамасом убили су око 1.200 људи, углавном цивила, и узели око 250 људи за таоце. Израел је одговорио једном од најсмртоноснијих и најразорнијих војних кампања у новијој историји, убивши више од 43.000 људи, кажу палестински здравствени званичници.

ИЗВОР: https://apnews.com/article/trump-huckabee-ambassador-israel-ace1894ce731c36622d5f09982a0a9b2

Шпијунски сателитски снимци воде археологе до места историјске битке у Ираку

БЕЈРУТ (АП) — Декласификовани амерички шпијунски сателитски снимци из 1970-их довели су британско-ирачки археолошки тим до места за које верују да је место битке из седмог века која је постала одлучујућа у ширењу ислама широм региона.

Битка код ал-Кадисије вођена је у Месопотамији — у данашњем Ираку — 630-их година наше ере између арапских муслимана и војске Сасанидске персијске династије током периода муслиманске експанзије. Арапска војска је победила и наставила свој марш у Персију, сада Иран.

Др Џафар ал Џотери држи сателитске снимке и истражује мјесто битке код ал-Кадисије, која се водила у Месопотамији - данашњем Ираку - 630-их година нове ере између арапских муслимана и војске Сасанидске персијске династије током периода муслиманског проширења. Дистрикт Абу Сахир - јужни Наџаф, Ирак, недеља, 10. новембар 2024. године. (АП/Хади Мизбан)

Заједнички тим археолога са британског Универзитета Дарам и Универзитета Ал-Кадисија налетео је на локацију док је вршио истраживање на даљину како би мапирао Дарб Зубајда, ходочасничку руту од ирачке Куфе до Меке у Саудијској Арабији изграђену пре више од 1.000 година. Налази су објављени у уторак у часопису Антиквити.

Док је мапирао руту, тим је приметио да локација око 30 километара јужно од Куфе у ирачкој јужној провинцији Наџаф — пустињско подручје са раштрканим парцелама пољопривредног земљишта — има карактеристике које се блиско подударају са описом битке на локалитету Ал-Кадисија описаном у историјским текстовима.

Вилијам Дедман, специјалиста за археолошку даљинску детекцију на Универзитету Дарам, рекао је да су сателитски снимци из доба Хладног рата уобичајено оруђе археолога који раде на Блиском истоку, јер старије слике често показују карактеристике које су уништене или измењене и које се неће показати на данашњим сателитским снимцима.

„Блиски исток се толико развио у последњих 50 година, и пољопривредном експанзијом и урбаном експанзијом“, рекао је он. Неке од карактеристика локалитета Ал Кадисија, као што је карактеристични ров, биле су „много нетакнутије и јасније“ на сликама из 1970-их, рекао је он.

Истраживање на терену потврдило је налазе и уверило тим да су тачно идентификовали локацију.

Кључне карактеристике биле су дубоки ров, две тврђаве и древна река преко које су се, како се извештава, некада пребацивале персијске трупе на слоновима, рекао је Џафар Џотери, професор археологије на Универзитету Ал-Кадисија, који је део тима који је направио откриће. Тим за истраживање је такође пронашао крхотине грнчарије у складу са временским периодом када се битка одиграла.

Џотери је рекао да су Ирачани његове генерације, који су одрасли под владавином Садама Хусеина, сви упознати са битком до најситнијих детаља, све до имена генерала са обе стране.

Пустињска област са раштрканим парцелама пољопривредног земљишта са карактеристикама које су се у великој мери поклапале са описом места битке код Ал Кадисије описаној у историјским текстовима. Арапска војска је победила у тој бици и наставила свој марш у Персију, сада Иран. Округ Абу Сахир - јужни Наџаф, Ирак, недеља, 10. новембар 2024. године. (АП/Хади Мизбан)

Битка је у то време имала политичке конотације - Ирак је био укључен у разорни рат са Ираном током већег дела 1980-их. Садам је указао на битку код Кадисије као на претечу победе за Ирак.

Као и већина деце која су одрастала у то доба, Џотери је рекао да је гледао популарни филм о бици више пута јер је био на редовној ротацији на телевизији.

У постсадамовској ери, ал-Кадисија је постала нешто попут политичког лакмус теста. Погледи Ирачана на битку варирају у зависности од њихових осећања према Ирану, који је проширио свој утицај у земљи од инвазије на Ирак 2003. године коју су предводиле САД и којом је свргнут Садам.

„Постоји неки политички и верски контекст у овој борби, јер сада, наравно, имамо верске разлике, етничке разлике, политичке разлике у Ираку и све читамо или гледамо на основу наших разлика“, рекао је Џотери. Али додао је: „Сви се слажемо да је то веома важна битка, одлучујућа и да сви знамо за њу.“

Пустињска област са раштрканим парцелама пољопривредног земљишта са карактеристикама које су се у великој мери поклапале са описом места битке код Ал Кадисије описаној у историјским текстовима. Арапска војска је победила у тој бици и наставила свој марш у Персију, сада Иран. Округ Абу Сахир - јужни Наџаф, Ирак, недеља, 10. новембар 2024. године. (АП/Хади Мизбан)

Тим планира да започне ископавања на локацији у наредној години, рекао је Џотери.

Ово откриће долази као део ширег пројекта покренутог 2015. године за документовање угрожених археолошких локалитета у региону.

Такође долази у време оживљавања археологије у Ираку, земљи која се често назива „колевка цивилизације“, али где су археолошка истраживања заостајала деценијама због сукоба који су зауставили ископавања и довели до пљачке десетина хиљада артефаката.

Последњих година, ископине ​​су се вратиле и хиљаде украдених артефаката су враћене у домовину.

ИЗВОР: https://apnews.com/article/iraq-archeology-battle-qadisiya-satellite-fb0c8e381828e8a535d862c7b4e6c0ba

Вођа мексичког народног култа свеца 'Ла Санта Муерте' убијена на олтару скелетној фигури

МЕКСИКО СИТИ (АП) — Локални вођа мексичког народног култа свеца „Ла Санта Муерте“ убијен је из ватреног оружја на олтару скелетној фигури у петак увече, саопштиле су власти.

Још две особе су погинуле, а осам повређено у нападу у граду Леон, у држави Гванахуато, додале су власти.

Статуа „Нуестра Сењора де ла Санта Муерте“, или Госпа од свете смрти, изложена је на продају у насељу Тепито у Мексико Ситију, 1. новембра 2022. године. (АП/Фернандо Љано)

Светитељку — чије име отприлике значи „Света смрт“ — често обожавају осуђеници, наркомани и криминалци, као и други људи који се осећају искључено или имају потешкоћа у животу.

Светица, коју римокатоличка црква не признаје, обично је приказана као женски костур, и требало би да штити своје следбенике од смрти.

Али то није успело за „Ла Мадрина Чајо“, жену која се сматра вођом култа у северно-централној држави Гванахуато.

Тужиоци нису дали њено право име, у складу са мексичким законом, али је надимак „Ла Мадрина Чајо“ користила верска исцелитељка такође позната као „Чајито“.

Она, још једна жена и дечак убијени су у петак док су припремали годишњу прославу Санта Муерте.

Нема тренутних информација о стању осам особа, укључујући двоје деце рањених у пуцњави на олтару на углу улице.

Попут мексичког празника Дана мртвих, Санта Муерте се слави 1. и 2. новембра.

Римокатоличке вође у Мексику осудиле су повезаност божанства са насиљем и илегалном трговином дрогом.

Одевен у црну монашку мантију и држећи косу у једној руци, Санта Муерте апелује на људе који траже сваку врсту помоћи са другог света: од одбијања од неправде и освете до спречавања љубавника да варају и добијају боље послове. Други траже њену заштиту за своје пошиљке дроге и да би спречили спровођење закона.

Иако култ може звучати злокобно, годишње прославе у част Санта Муерте су пријатељске ствари, са људима који срдачно поздрављају сувернике и нуде им мале поклоне.

Годинама је Гванахуато имао највећи број убистава у било којој држави у Мексику због текућих борби између ривалских нарко картела.

ИЗВОР: https://apnews.com/article/mexico-cult-santa-muerte-leader-killed-criminals-violence-64cf13cfba32c7321ebe7303413011a3

Из шаманистичких степа. Ху прави хитове са похвалама небеском божанству

(РНС) — Хеви метал бенд од осам људи из Монголије познат као Ху урадио је оно што је мало ко мислио да би се могло догодити у 21. веку: створио нови жанр фолк-метал музике. Обучени у црне ратне регалије из 13. века, певају призиве монголском небеском божанству и оде војсковођи из 13. века Џингис-кану.

Не изгледа да неко ово заиста примећује. На недавном отварању наступа за хеви метал суперзвезде Ајрон Мејден у Такома Доуму у држави Вашингтон, певачи бенда, који су витлали својим дугим црним косама у бучном ритму, изнели су своје текстове у дубоком грленом стилу налик зујању трута познатом као грлено певање. На монголском.

Ху, који чине Темуулен „Темка“ Наранбаатар на товшууру (трожичана лаута), Галбадракх „Гала“ Цендбаатар који свира морин кхуур (гусле коњске главе), Њамјанцан „Џаја“ Галсањамц који пева вокал, и Енкханкушајкхан“ Бат такође на морин кхуур, наступају у Такома Доуму у Такоми, Вашингтон, 16. октобра 2024. године .(Julia Duin/Religion News Service via AP)

Њихов успех — Ху је први монголски бенд који је био на врху Билбордове листе (2019. године и стримовани су 780 милиона пута на Спотифају — вероватно нема много везе са њиховом поруком, која укључује размишљања о рату, судбини и климатским променама. То има све везе са њиховим стилом, почевши од њиховог импресивног уласка на сцену под црном монголском ратном заставом и њиховим монголским вибрацијама дивљег коња и степе.

Али у основи њихове хунске металске демонстративности је шаманистичка духовност и њихова оданост главном оличењу небеског божанства Тенгри, народном пантеизму који деле са неких 5% Монгола.

Око 50% становништва су тибетански будисти, 40% су атеисти (без сумње захваљујући 70 година комунизма под Совјетима), са преосталих 10% евангелистичких хришћана, тенгриста/шамана, муслимана, мормона и мало католика.

У монголској традицији, шамани користе ритуале и стања транса да комуницирају са мртвима или духовним бићима. Иако музичари не тврде да су шамани, „Шоог, Шоог“, једна од њихових раних песама, шамански је позив духовима предака.

Фронтмен Темуулен „Темка“ Наранбаатар, 34, који свира електрични „товшуур“, лауту са три жице са златним рељефом, рекао је да је био у духовној потрази отприлике у време када се придружио бенду 2016. године. „Нисам био много верник ако хоћете“, рекао је он преко преводиоца у интервјуу пре емисије у Такоми. „Био сам радознао шта хришћанска црква има да понуди и само сам је посетио са својим пријатељима неколико пута. Али то није било ништа више од тога.”

Његово музичко путовање, међутим, довело је Темка у контакт са текстописцем и продуцентом Бајарманџајем Дашдондогом, ветераном монголске поп музичке индустрије. Темка, који је тада имао 26 година, и други младићи који су формирали Ху, су се слагали са религијом природе описаном у Дашдондоговим текстовима.

„Традиције тенгеризма су веома повезане са нашом културом, са нашим номадским животом“, рекао је Темка. „Номадски начин живота такође утиче на то како ваш мозак функционише... тако функционише мој мозак; зато сам данас оно што јесам.”

Дашдондог, главни ум иза успона групе, има 50 година. Чланови бенда су га описали као човека који се вратио својим коренима у западну монголску провинцију Кховд да пише песме за свог оца и претке. Његове композиције за Ху помажу „моји родитељи и моји преци“, рекао је за једну аустралијску публикацију 2022. године.

Песме као што су „Ово је Монгол“ и „Смели судбински Монгол“ хвале „славу наших предака“ и описују „претке који су напредовали обожавајући свету планину Халдун“, за коју се верује да је родно место Џингис-кана.

„За нас је тенгеризам систем веровања на који наши преци гледају преко нас, али то не мора да значи да имамо одређену Библију или било коју другу религију или Куран“, рекао је Темка. „Верује се да смо... вођени кроз духове наших предака.“

Средином 2018. године, Дашдондог је послао своје штићенике на 3.100 миља дуг пут кроз западну Монголију, где су снимили Јуве, Јуве, Ју, запањујући видео испуњен драматичним пејзажима.

Био је то велики хит. Свет није могао да се засити онога што је изгледало као четири Хуна у црним кожним или смеђим туникама, или „деелима“, испреплетеним металним копчама, копчама, ланцима, костима и перјем. Беспилотна летелица их хвата како корачају у преврнутим традиционалним „гуталним“ чизмама, како им вијоре плетенице за косу и свирају све врсте егзотичних жичаних инструмената док певају о пророчанству и другом доласку Џингис-кана.

Затим је уследио Тотем вука, бестселер видео који приказује човека на коњу који носи црну монголску ратну заставу, а затим групу строгих људи обучених у кожу на мотоциклима који певају ратне песме. Јутјуб прегледи су скочили на милионе.

Дашдондогов утицај је очигледно велики, али стварни религиозни састав бенда је помало нејасан. Када је Ху формиран 2016. године, два од четири додатна члана, рекао је Темка, имали су хришћанско порекло. Гитариста Јамбалдорџ “Јамба” Ајуш је, како је рекао, похађао хришћанску школу; Одбајар “Одко” Гантумур је био бубњар у цркви. Енкхсајкхан „Енкуш“ Батјаргал, фронтмен бенда који свира коњске гусле у облику кутије познате као „морин кхуур“, одрастао је као будиста, додао је Темка.

Поглед на Одкову Фејсбук страницу открио је постове прилагођене хришћанима из 2012. године, као што су музика аустралијског бенда Хилсонг и пост који гласи „С Богом је све могуће“.

Темка се куне да све функционише када је у питању стварање музике. „Имамо веома високу толеранцију у погледу верских разлика“, рекао је он. „Сви ми заједно усклађујемо своју енергију.“

На питање како ово изгледа у свакодневном животу бенда, Темка је рекао да се група окупља око 10 минута пре наступа како би призвала енергију и узвикнула реч „ху“, што нам „помаже да будемо синхронизовани на на сцени сви заједно.”

„Заједно позивамо наше претке у том певању“, рекао је он. „Има осам људи. Трудимо се да ускладимо наше енергије и покушамо да их изнесемо на сцену. То нам помаже да дамо енергију нашој публици и помажемо им да разумеју значење речи без потребе да преводе речи.”

ИЗВОР: https://apnews.com/article/mongolia-band-hu-religion-heavy-metal-music-77e8beaa888258803bd9eb8bf846ac44

Да ли желите слатку посластицу током мексичког Дана мртвих? Пробајте 'пан де муерто'

МЕКСИКО СИТИ (АП) — Први залогај је напад на чула. Слатки, лимунски, пахуљасти ужитак.

„Пан де муерто“ или „хлеб мртвих“ се пече у Мексику сваке године, од почетка октобра до средине новембра, усред прославе Дана мртвих.

У облику лепиње, украшен комадићима хлеба налик костима и шећером на врху, пан де муерто се може видети у кафићима, столовима за вечеру или домаћим олтарима, које Мексиканци граде да се сећају својих вољених и да им пожеле добродошлицу у ноћи 2. новембра.

Пан де муерто

Његов датум настанка се не може прецизирати, али пан де муерто се може сматрати спојем мезоамеричке и шпанске традиције, рекао је Андрес Медина, истраживач са Института за антрополошка истраживања Националног аутономног универзитета Мексика.

Ману Товар отвара врата своје пекаре да би продао пан де муерто, или „хлеб мртвих“, на традиционални мексички Дан мртвих, у четврти Сан Рафаел у Мексико Ситију, четвртак, 17. октобра 2024. (АП/Фернандо Љано)

Мексиканци се вековима сећају мртвих прославама и храном

Још од пред-хиспанских времена постојале су свечаности за мртве и израђивали су се производи у облику лобање. Али 1500-их, када су стигли Шпанци, нови елементи као што су шећер и хлеб били су уграђени у домородачке понуде.

Те ране прославе, рекла је Медина, поклопиле су се са сезоном жетве, што даје пан де муерту духовно, симболично значење. Ако његови украси подсећају на кости, то је зато што су их мезоамерички погледи на свет сматрали пореклом живота.

Према древном миту, Кецалкоатл је створио човечанство од костију. Детаљи се разликују од извора до извора, али убрзо након што их је бог очигледно украо из подземља, он је пао. И из његове крви се родило семе живота.

„Према овом погледу на свет, кости људског тела, баш као и унутрашњост воћа, су семенке“, рекао је Медина. „Дакле, на неки начин, олтари су жртве плодности. А Дан мртвих је прослава живота садржаног у сваком семену.”

Пан де муерто облик, састојци и припреме разликују се од једне мексичке државе до друге, али се ужива у њему широм земље.

Виктор Силверио припрема пан де муерто, или „хлеб мртвих“, традиционално за мексички Дан мртвих, у пекари у четврти Сан Рафаел у Мексико Ситију, четвртак, 17. октобра 2024. (АП/Фернандо Љано)

Виктор Силверио припрема пан де муерто, или „хлеб мртвих“, традиционално за мексички Дан мртвих, у пекари у четврти Сан Рафаел у Мексико Ситију, четвртак, 17. октобра 2024. (АП/Фернандо Љано)

100 и броји даље. Потрага једног човека да испроба сваку варијацију „пан де муерто“

У Мексико Ситију стотине пекара праве сопствену верзију. Родриго Делгадо је годинама покушавао да их све окуси.

За забаву, изазива себе да проба што више и прегледа их на свом Инстаграм налогу. У својој првој мисији, пре деценију, пробао је 15. У 2023. години је кушао 100. Ове године очекује да ће пробати најмање 110.

„Волим пан де муерто збој његовог значаја током сезоне Дана мртвих“, рекао је Делгадо, који такође рецензира локалне ресторане на свом блогу Godínez Gourmet. „Мешавина укуса хлеба, колико и његова текстура, веома је утешна.“

Не може да се сети када је први пут пробао пан де муерто, али чува сећања како га је мајка пекла код куће. Он и његов брат су месили тесто, рекао је, и обликовали украсе налик костима на његовом врху.

Печење пан де муерто није лак задатак. У Panadería Dos Veinte, у насељу Сан Рафаел у Мексико Ситију, власник Ману Товар је рекао да је за припрему ових слатких лепиња за продају потребна три дана рада: један за екстракцију инфузија које ће дати хлебу његов укус, други за њихово убацивање у теста и још један дан да се месе и обликују кифлице.

Нема тајне у његовом рецепту, рекао је Товар. Састојци — иако сезонски — су једноставни: цвет наранџе, кора мандарине, анис и путер.

Његов посебан штих, оно што његов хлеб чини јединственим, је кисело тесто. „То је процес предака“, рекао је Товар. „Миленијумски начин прављења хлеба.“

Кисло тесто које користе он и четири помоћника старо је 20 година. Свакодневно убацује воду и брашно, да би га одржао у животу, а део меша са новим тестом. То даје хлебу бољи укус, рекао је, и олакшава варење.

Рафаел Хернандез меша коре мандарине са путером да би направио пан де муерто, или „хлеб мртвих“, традиционални за мексички Дан мртвих, у пекари у четврти Сан Рафаел у Мексико Ситију, четвртак, 17. октобра 2024. (АП/Фернандо Љано)

Пан де муертос сезонски укуси помажу да буде посебан

Годинама је, рекао је Товар, одолевао искушењу да испече пан де муерто почетком октобра. Квалитет састојака се побољшава како се новембар ближи, али су купци стално питали када ће лепиње бити спремне, па је он поклекнуо.

Ове сезоне, осим што је испекао 90 пан де муертоса дневно, смислио је две нове креације: ролну кроасана пуњену кремом од невена и лепињу — локално познату као „конча“ — у облику цвета невена и припремљену са мандарином уместо ваниле или чоколаде.

„Ако га испечете на традиционалан начин, сада можете имати само пан де муерто, јер је тада воће доступно“, рекао је Товар. „То је оно што мислим да га чини тако посебним.“

Амбијент сезоне Дана мртвих, додао је, такође игра улогу. Ноћ долази раније у ово доба године и постоји одређени мистицизам, посебан осећај у ваздуху.

„То вероватно има везе са меланхолијом шта ова свечаност значи“, рекао је он. „Један дан у години можете се осећати ближе онима који више нису са вама.”

Пан де муерто, или „хлеб мртвих“, традиционално за Мексички Дан мртвих, налази се на продају у пекари у четврти Сан Рафаел у Мексико Ситију, четвртак, 17. октобра 2024. (АП/Фернандо Љано)

ИЗВОР: https://apnews.com/article/mexico-day-of-dead-bread-pan-de-muerto-fb1b57baaeb7f4b3fb5d74e0ebd4d610

Самопрогнани турски духовни вођа Фетулах Гулен је умро у САД

САЈЛОРСБУРГ, Пенсилванија (АП) — Умро је Фетулах Гулен, повучени исламски свештеник из САД који је инспирисао глобални друштвени покрет док се суочавао са недоказаним оптужбама да је организовао неуспели државни удар 2016. године у својој родној Турској.

Савез за заједничке вредности, група са седиштем у Њујорку која промовише Гуленов рад у САД, саопштила је да је Гулен преминуо у недељу увече у болници у близини своје куће у планинама Поконо у Пенсилванији. Мртвозорник округа Монро Томас Јанак млађи рекао је да је обавештен да је Гулен, који је био у осамдесетим годинама и дуго био лошег здравља, умро природном смрћу.

Група га је назвала „великом фигуром вере, мудрости, интелектуалног и духовног вођства“ чији ће се „утицај осећати генерацијама“.

Фетулах Гулен, јула 2016. године.

Гулен је провео последње деценије свог живота у самоизгнанству, живећи на затвореном имању и имајући утицај међу милионима својих следбеника. Он је заступао филозофију која је мешала суфизам - мистични облик ислама - са чврстим залагањем за демократију, образовање, науку и међуверски дијалог.

Гулен није играо активну улогу у свом покрету последњих година. Група блиских пријатеља који су га деценијама саветовали наставиће посао, наводи Савез за заједничке вредности.

Верски вођа је почео као савезник турског вође Реџепа Тајипа Ердогана, али му је постао непријатељ. Он је Ердогана назвао ауторитарним склоном акумулацији моћи и сламању неслагања. Ердоган је оценио Гулена као терористу, оптужујући га да је организовао покушај војног удара 15. јула 2016. године, када су фракције унутар војске користиле тенкове, ратне авионе и хеликоптере да покушају да збаце владу.

Послушавши позив председника, хиљаде људи изашло је на улице да се супротстави покушају преузимања. Пучисти су пуцали на масу и бомбардовали парламент и друге владине зграде. Укупно је погинула 251 особа, а рањено је око 2.200 људи. Убијено је око 35 наводних завереника пуча.

Гулен је одлучно негирао умешаност, а његове присталице су оптужбе одбациле као смешне и политички мотивисане. Турска је Гулена ставила на листу најтраженијих и затражила његово изручење, али Сједињене Државе су показале мало склоности да га пошаљу назад, рекавши да им је потребно више доказа. Никада није оптужен за злочин у САД, а доследно је осуђивао тероризам као и завере за државни удар.

Турски министар иностраних послова Хакан Фидан рекао је у понедељак да нас Гуленова смрт „неће учинити самозадовољним или опуштеним. Ова организација је била претња ретко виђена у историји наше нације.“ Он је позвао Гуленове следбенике да се окрену са „овог издајничког погрешног пута“.

У Турској, Гуленов покрет — понекад познат и као Хизмет, на турском значи „служба“ — био је подвргнут широком гушењу. Влада је ухапсила десетине хиљада људи због њихове наводне везе са завером за пуч, отпустила више од 130.000 осумњичених присталица из државних служби и више од 23.000 из војске и затворила стотине предузећа, школа и медијских организација повезаних са Гуленом.

Гулен је обрачун назвао ловом на вештице и осудио турске лидере као „тиранине“.

„Прошла година ми је узела данак јер су стотине хиљада невиних турских држављана кажњени само зато што је влада одлучила да су некако 'повезани' са мном или покретом Хизмет и третира ту наводну везу као злочин“, рекао је он на прву годишњицу неуспелог пуча.

Озгур Озел, лидер главне опозиционе турске Републиканске народне партије, рекао је да Гуленова огромна мрежа остаје претња Турској.

„Оснивач је мртав, али организација остаје. Нико не треба да мисли да је ова опасност прошла или да је завршена. Сви треба да буду на опрезу против ове организације“, рекао је Озел.

У понедељак је турски регулатор за радиодифузију упозорио на садржај који велича Гулена, рекавши да ниједан емитер не може одати почаст „терористи“. У међувремену, тужиоци у северозападној покрајини Бурса покренули су истрагу против новинара по могућим оптужбама за учешће у терористичкој пропаганди, јавила је државна агенција Анадолу, након што су они рекли да се надају да ће он почивати на небу.

Абдулхамит Билићи, који је био уредник новина Земан повезаних са Гуленом када га је Ердоган затворио почетком 2016. године, рекао је у понедељак да је Гулен био изложен деценијама прогона у Турској и да је Турска једина нација која тврди да је Гуленов мирни покрет Хизмет терористичка група.

„Био је извор инспирације за милионе људи, не само у Турској, већ и широм света“, рекао је Билићи у интервјуу у центру за повлачење у Пенсилванији где је Гулен живео. "Дакле, ово је веома тужан дан и дан размишљања, жалости и размишљања и молитве."

Фетулах Гулен је рођен у Ерзуруму, у источној Турској. Његов званични датум рођења био је 27. април 1941. године, али је то дуго било спорно. Алп Асландоган, који води групу са седиштем у Њујорку која промовише Гуленове идеје и рад, рекао је да је Гулен заправо рођен негде 1938. године.

Обучен за имама или молитвеника, Гулен је постао познат у Турској пре неких 50 година. Проповедао је толеранцију и дијалог између вера — састао се са папом Јованом Павлом II 1998. године — и веровао је да религија и наука могу да иду руку под руку. Његово веровање у спајање ислама са западним вредностима и турским национализмом погодило је Турке, доневши му милионе следбеника.

Гуленови помоћници изградили су лабаво повезану глобалну мрежу добротворних фондација, професионалних удружења, предузећа и школа у више од 100 земаља, укључујући 150 чартер школа које финансирају порески обвезници широм Сједињених Држава. У Турској, присталице су водиле универзитете, болнице, добротворне организације, банку и велику медијску империју са новинама и радио и ТВ станицама.

Али неки у његовој домовини, дубоко поларизованој земљи подељеној између оних који су лојални њеној жестоко секуларној традицији и присталица исламске странке повезане са Ердоганом, која је дошла на власт 2002. године, гледали су са сумњом на Гулена.

Гулен се дуго уздржавао од отворене подршке било којој политичкој странци, али је његов покрет створио де факто савез са Ердоганом против старе гарде земље упорних, војно подржаних секулариста, а Гуленова медијска империја стала је својом снагом иза Ердоганове исламско оријентисане владе.

Гуленисти су помогли владајућој странци да победи на више избора. Али алијанса Ердоган-Гулен почела је да се распада након што је покрет критиковао политику владе и разоткрио наводну корупцију у Ердогановом најужем кругу. Ердоган, који је негирао оптужбе, уморио се од све већег утицаја Гуленовог покрета.

Турски лидер оптужио је Гуленове следбенике да су се инфилтрирали у полицију и правосуђе земље и да су створили паралелну државу и почео да агитује за Гуленово изручење Турској и пре неуспелог пуча 2016. године.

Свештеник је живео у Сједињеним Државама од 1999. године када је дошао да тражи лечење.

Док је Гулен још увек био у САД, турске власти су га 2000. године оптужиле да је водио исламистичку заверу за збацивање секуларног облика власти у земљи и успостављање верске државе.

Неке од оптужби на његов рачун биле су засноване на снимку на којем је Гулен наводно поручио присталицама Исламске државе да чекају: „Ако изађу прерано, свет ће им скршити главе“. Гулен је рекао да су његови коментари извучени из контекста.

Свештенику је суђено у одсуству и ослобођен је, али се никада није вратио у домовину. Добио је дугу правну битку против администрације тадашњег председника Џорџа В. Буша да добије стални боравак у САД.

Ретко виђен у јавности, Гулен је мирно живео на територији исламског центра за повлачење. Излазио би углавном само да би посетио лекаре за болести које укључују срчане болести и дијабетес, проводећи много времена у молитви и медитацији и примајући посетиоце из целог света.

Гулен се никада није женио и није имао деце.

ИЗВОР: https://apnews.com/article/fethullah-gulen-turkey-dead-d808184b89acffcd1c9b24ba87d3d5f5

Учећи о Богу од паса, православни монаси узгајају и тренирају псе у манастиру на северу државе Њујорк

КЕМБРИЏ, Њујорк (АП) — Након што су он и његови колеге монаси певали јутарње молитве у својој цркви смештеној у шуми, брат Лука се вратио у своју резиденцију да би га поздравила друга врста хора.

Луси и Исо су узбуђено кевтали када су приметили православног монаха, који води манастирски програм за узгој немачких овчара, како долази да изведе њих и 10-недељну Пирену у њихове јутарње шетње.

Брат Лука и његово штене Пирена.

Скоро шест деценија, монаси Новог скита у северном делу Њујорка финансијски подржавају своју заједницу и продубљују свој духовни живот узгајајући немачке овчаре и водећи на лицу места недељне програме обуке за све врсте паса.

„Једна од ствари које пас учи је о Богу — опраштање, љубав и повезаност, то су Божији атрибути“, рекао је брат Лука једног сунчаног октобарског јутра, док је Луси њушкала око опалог лишћа, а Исо је будно пазио на свог монаха. „У тешком животу, ми не показујемо увек Божју љубав тако добро као пас.“

Брат Лука, православни хришћански монах, води своје немачке овчаре у шетњу планинским стазама око манастира Нови скит, који деценијама води и узгој паса и програм обуке паса изван Кембриџа, Њујорк, 12. октобра, 2024. године.

Пут монаха Новог скита од католичког ка православном

Малу заједницу — коју данас чини 10 монаха и отприлике исти број одраслих немачких пастира — основали су фрањевци који су тражили контемплативнију, али укорењенију духовну структуру од оне коју су им пружали католички редови, рекао је брат Марко. Један од оснивача — који сада има 82 године — управља хором у Новом скиту заједно са братом Луком.

Они су били инспирисани „експлозијом дивоте“ Другог ватиканског сабора да се врате древним, али једноставнијим и приступачнијим праксама, попут оних првих аскета у египатској пустињи, од којих потиче назив скит, а који су такође примали ходочаснике и обављали друге услуге у заједници. Монаси су се званично придружили Православној Цркви у Америци пре више од четири деценије; иконе мушких и женских светитеља из источног и западног хришћанства красе златне зидове веће од две манастирске цркве.

До касних 1970-их, оно што је почело као дар једног немачког овчара, Кира, да заштити и прави друштво малој групи браће на шумовитој планини где се додирују Њујорк и Вермонт, променило је њихов монашки живот.

Црква Светог Преображења, коју су изградили монаси 1970. године, види се кроз јесење лишће у Новом скиту, хришћанском православном манастиру познатог по узгоју паса и програмима обуке изван Кембриџа, Њујорк, 12. октобра 2024. године.

„Постао је део емотивног живота заједнице. Сви ови мушкарци у целибату који живе заједно, где је срце у свему овоме?” Брат Марко се присетио Кира и како је његово присуство донело радост и ублажило све тензије.

Када је Кир умро, монаси су одлучили да набаве још паса и да их узгајају како би помогли у одржавању манастира, који, као и већина манастира широм света, треба да плаћа за своје одржавање. Затим су морали да их обуче, како би све већи чопор могао мирно да дели спаваоницу, трпезарију, па чак и цркву са браћом.

Обука паса — и људи — почиње у православном манастиру

Посетиоци су били импресионирани добро васпитаним немачким овчарима и замолили су браћу да обуче и њихове псе. Испоставило се да је један од раних клијената био уредник који је охрабривао монахе да пишу о њиховој филозофији обуке, која је била далеко нежнија од уобичајене у то време.

Више од пола туцета широко популарних књига и ТВ серија касније, монаси данас дресирају око 120 паса годишње у манастиру, рекао је брат Кристофер, предстојник и директор програма обуке.

„Дресирање паса је за мене постало средство да шире сагледам мистерију Божјег присуства у стварању“, рекао је брат Кристофер, који се придружио манастиру 1981. године. „Пси су апсолутно безазлени, не лажу. Пресликали су ме на себе на начин који је био од велике помоћи за моју сопствену самоспознају.”

Брат Лука, православни хришћански монах, држи петонедељно штене немачког овчара из најновијег легла у програму узгоја паса које деценијама пружа и финансијску и духовну подршку манастиру Нови скит у близини Кембриџа, Њујорк.

Изградња одрживог односа између пса и власника, заснованог на повезаности, али и структури, кључна је за обуку. Далеко од послушности основним командама као што су седење или пета, кућни љубимци - и њихови људи - треба да науче равнотежу у томе да допуштају псима да буду пси, истовремено пружајући наклоност и емоционалну подршку коју њихови власници траже.

Великој већини од 100 милиона америчких паса кућних љубимаца није потребан професионални тренер. Али многи то раде ако њихови власници желе своју компанију на јавним местима или се боре са понашањем у распону од жвакања намештаја до насртаја на комшије, рекао је Марк Голдберг, тренер у Чикагу и бивши председник Међународног удружења псеће професионалаца.

Манастир, сертификован од стране удружења, једина је верска установа међу хиљадама чланова, додао је он. И док су власници свих вера или ниједне добродошли, монаси уносе своје духовне принципе у свој однос са псима – у складу са традицијом укључивања животиња у духовност која се креће од обичаја Индијанаца до средњовековне легенде о Светом вуку који је приказан у трпезарији Новог скита.

„Монаси раде веома напорно, али постоји мир у животу који је опипљив“, рекао је Голдберг, који је са браћом коаутор неколико књига о обуци.

Обука паса је скупа - монаси наплаћују у просеку за смештај и обуку, 3.500 долара за 2,5 недеље, што је постало поузданији извор прихода од програма узгоја. Потоњи се држи малим како би се свим псима посветила пажња и избегли да их претворе у фабрику за штенце, рекао је брат Кристофер.

Брат Марк, у средини, један од оснивача православне хришћанске заједнице Нови скит, и њен садашњи настојатељ, брат Христофер, десно, држећи књигу, завршавају јутарње молитве у цркви Свете Премудрости, већој од две цркве чувеног манастира за програме узгоја и обуке паса изван Кембриџа, Њујорк, 12. октобра 2024. године.

Од пса до Бога, оно што су монаси Новог скита научили кроз обуку

Било да се ради о узгоју или програму обуке, пси приближавају заједницу Божијој творевини, подстичу обраћање пажње на сваки садашњи тренутак и природно моделирају хришћанске врлине, кажу браћа.

„Однос са псом може да нас подстакне на дубљу везу са свим створеним. То је смирујуће“, рекао је брат Кристофер. „Ми смо једноставно део овог чудесног света који је на крају међусобно повезан.“

За брата Луку, који никада није био у близини паса пре него што је дошао у манастир 1995. године, први бучни дочек немачких овчара који су искочили поред конака био је мали шок. Данас са страхопоштовањем сведочи изблиза „стварности живота“, било да посматра такмичење у сезони парења или штету неког од његових паса.

Брат Лука, православни хришћански монах, игра се са једним од паса у програму узгоја немачких овчара који води у манастиру Нови Скит у близини Кембриџа, Њујорк, 12. октобра 2024.

Брат Лука, православни хришћански монах, шета свог десетонедељног немачког овчара Пирену испред конака манастира Нови скит, где руководи програмом узгоја паса који деценијама изван Кембриџа пружа и финансијску и духовну подршку заједници, 12. октобра 2024. 

„Они опраштају, савршено природни, они су онаквима каквима их је Бог створио. То су лекције које можемо научити“, рекао је он. „Временом, пси нас науче много о себи. Они мисле да смо бољи него што јесмо.”

И међу свим тешким пословима одржавања манастира — угошћујући посетиоце, подржавајући друштвене услуге као што је остава за храну у оближњем селу Кембриџ, проучавање Светог писма и интензивне молитве — пси пружају једноставну, негујућу љубав.

Већина монаха држи своје псе у својим собама, где се враћају махнитом махању реповима и очима пуним љубави које сигнализирају да је то најсрећнији тренутак псећег дана.

„Боже мој, то само чини нешто веома дубоко“, рекао је брат Кристофер. „То је искуство безусловне љубави.“

ИЗВОР: https://apnews.com/article/puppies-monks-new-york-orthodox-christian-dog-training-breeding-ee03e64059cc4479d0fc6fca10f77521

ЧИЛЕ. Извештај о међународним верским слободама за 2023.

РЕЗИМЕ

Устав предвиђа слободу савести и богослужења и одвајање вере и државе. Закон забрањује верску дискриминацију и пружа грађанскоправне лекове жртвама дискриминације. Национална канцеларија за верска питања задужена је да олакшава комуникацију између верских заједница и владе и обезбеђује заштиту права припадника мањинских верских група.

Јеврејска заједница и неколико чилеанских конгресмена широм политичког спектра осудили су пост од 23. јануара на X-у (раније познат као Твитер) у којем је члан Представничког дома Хорхе Брито изјавио да „[човек] не може да жали за Холокаустом док брани апартхејд и злочиначки масакр“. Као одговор, члан Представничког дома Андрес Хуанет издао је званично извињење у име председништва Конгресног одбора за одбрану и председништва Представничког дома за коментаре Бритоа. Након терористичких напада Хамаса у Израелу 7. октобра, председник Габријел Борић послао је авион чилеанског ваздухопловства у Израел да помогне у евакуацији чилеанских грађана, што је навело председника Јеврејске заједнице Чилеа да изрази захвалност за владин рад на спасавању Чилеанаца у зони сукоба. Министар спољних послова Алберто ван Клаверен Сторк и генерални секретар председништва Алваро Елизалде присуствовали су 5. септембра Тефили (молитви) којој су јеврејска заједница региона Валпараисо и председник Јеврејске заједнице Чилеа били домаћини. На догађају, Елизалде је рекла: „Ова молитва је веома важна, јер објашњава верску разноликост која постоји у Чилеу. Главно богатство Чилеа је његова разноликост.”

Према Националној канцеларији за верска питања, напади подметањем пожара на цркве од стране неидентификованих појединаца који су наводно повезани са неким групама домородачких народа Мапуче у Арауканији настављени су осму годину заредом. Медији су пренели да су 23 цркве у Арауканији добиле претње паљењем током године и да је 15. августа група отпора Малеко Мапуче изазвала паљење цркве и друге приватне имовине у Арауканији као резултат њиховог напада. Према речима представника јеврејске заједнице, антисемитско расположење је порасло, посебно на друштвеним медијима, након терористичког напада Хамаса на Израел 7. октобра. Непознате особе су 19. октобра вандализирале католичку цркву Светог Арханђела Михаила у јужном региону Лос Лагоса. Вандали су црвено-зеленим писмом написали „Исус је Палестинац“ којим су оштетили недавно обновљену фасаду једне од најстаријих цркава у земљи. Појединци из Лаутаро омладинског покрета су 18. октобра вандализирали синагогу у јужном граду Консепсион са графитима и натписима црвеном бојом на спољашњем зиду који изражавају подршку Палестинцима. Дана 22. децембра, вандали су унаказили најстарију синагогу у Сантјагу речима „оборити ционизам“. У марту су Лига за борбу против клевете и Јеврејски музеј Чилеа најавили заједнички пројекат развоја дигиталног образовног програма за подучавање ученика средњих школа о Јеврејима, антисемитизму и „како бити савезник против антисемитизма“.

ОДЕЉАК I

Религијска демографија

Влада САД процењује укупан број становника на 18,5 милиона (средином 2023.). Према проценама Националне канцеларије за верска питања за 2021. годину, 70% становништва се изјашњава као католици, а процењених 18% се идентификује као „евангелисти“, термин који се у земљи користи за означавање некатоличких хришћанских група, укључујући епископалце, али не и Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа), Јеховине сведоке, православне цркве (укључујући јерменске, грчке, палестинске, персијске, српске и украјинске заједнице) и адвентисте седмог дана. У попису из 2002. године, најновији који укључује верску припадност, бахаи, будисти, Јевреји, муслимани (сунити и шиити, укључујући и оне који се идентификују са суфизмом, између осталих), Јеховини сведоци, адвентисти седмог дана, чланови Породичне федерације за светски мир и уједињење (Црква уједињења), Црква Исуса Христа, православне цркве и друге неодређене верске групе заједно чине мање од 5% становништва. Већина од 500.000 Чилеанаца палестинског порекла су православни хришћани. Процењује се да се 4% становништва идентификује као атеисти или агностици, док се 17% становништва идентификује као нерелигиозно.

Према проценама Националне канцеларије за верска питања за 2021. годину, 9% становништва се идентификује као староседеоци. Унутар староседелачког становништва, отприлике 38% се идентификује као евангелистички протестанти, 30% као католици, 26% као без верске припадности, а 6% као други. Национална канцеларија за верска питања наводи да многи од тих појединаца такође укључују традиционалне обичаје староседелачке вере у своје богослужење.

ОДЕЉАК II

Статус државног поштовања верске слободе

Правни оквир

Устав предвиђа слободу савести и слободно вршење богослужења. У њему се наводи да се ове праксе не смеју „супротстављати моралу, добрим обичајима или јавном поретку“. Верске групе могу оснивати и одржавати богомоље ако су локације у складу са прописима о јавној хигијени и безбедности утврђеним законима и општинским наредбама. Према уставу, вера и држава су званично одвојене.

Закон забрањује дискриминацију на основу вере, пружа грађанскоправне лекове жртвама дискриминације на основу њихове вере или уверења и повећава кривичне казне за дела дискриминаторног насиља. Закон забрањује дискриминацију у пружању социјалних услуга, образовања, могућности практиковања верских уверења или запошљавања, имовинских права и права на изградњу богомоља.

По закону, пријава за евентуалну регрутацију у војску је обавезна за све мушкарце од 17 до 45 година. Обављање алтернативне службе радом у оружаним снагама на пословима везаним за стручност изабраника могу само они који се школују у одређеним смеровима. Закон не предвиђа приговор савести. Само свештенство из регистрованих верских организација изузето је по верској основи.

Закон не захтева да се верске групе региструју код владе, иако постоје пореске олакшице за оне које то чине. Једном регистрована, верска група је призната као верска непрофитна организација. Верске организације имају могућност да усвоје повељу и подзаконске акте који одговарају верском ентитету, а не приватној корпорацији или секуларној непрофитној организацији. Према закону, верске непрофитне организације могу основати подружнице, као што су добротворне фондације, школе или додатне богомоље, које задржавају пореске олакшице матичне верске организације. Према Националној канцеларији за верска питања, јавно право признаје више од 5.957 верских организација као правна лица. По закону, Министарство правде мора да прихвати захтев за регистрацију верског субјекта, али може да уложи приговор на захтев у року од 90 дана ако нису испуњени законски услови за регистрацију.

Подносиоци захтева за статус верске непрофитне организације морају доставити Министарству правде овлашћену копију своје повеље и одговарајућих подзаконских аката са потписима чланова повеље и националним матичним бројевима. Статут мора да садржи мисију, веру и структуру организације. Повеља мора навести потписнике, назив организације и физичку адресу, као и потврду да су потписници повеље верске установе одобрили статут. У случају да Министарство правде уложи примедбе на групу, група има 60 дана да одговори на примедбе министарства или их оспори на суду. Када је верски ентитет регистрован, држава га не може укинути декретом. Ако постоји забринутост у вези са активностима верске групе након регистрације, полуаутономни Савет за одбрану државе може покренути судско преиспитивање ствари. Једна регистрација по верској групи је довољна да се статус непрофитне организације прошири на филијале, као што су додатне богомоље или школе, клубови или спортске организације, без њиховог регистровања као засебних ентитета.

Национална канцеларија за верска питања је задужена да олакшава комуникацију између верских заједница и власти и обезбеђује заштиту права припадника мањинских верских група.

По закону, све јавне школе морају да нуде верску наставу као изборни час у трајању од два наставна часа недељно кроз предосновну, основну, средњу и средњу школу. Локални школски администратори одлучују о томе како ће бити структуирани часови веронауке. Већина верске наставе у државним школама је католичка. Министарство просвете је такође одобрило наставне планове и програме које је осмислило 14 других верских група, укључујући ортодоксне и реформистичке Јевреје, евангелистичке хришћане и адвентисте седмог дана. Школе морају да обезбеде верску наставу за ученике према верској припадности ученика. Родитељи могу да ослободе своју децу веронауке. Родитељи такође имају право да своју децу школују код куће из верских разлога или да их упишу у приватне, верске школе.

Закон даје свим верским групама право да именују капелане за пружање верских услуга у јавним болницама и затворима и не прави разлику између регистрованих и нерегистрованих група. Затвореници могу захтевати верски смештај. Прописи дозвољавају званично регистрованим верским групама да именују капелане који ће служити у сваком роду оружаних снага, националној униформисаној полицији и националној истражној полицији.

Земља је потписница Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Владине праксе

Јеврејска заједница и неколико чилеанских конгресмена широм политичког спектра осудили су пост од 23. јануара на X-у члана Представничког дома Хорхеа Брита у којем је изјавио [у погледу Израела] да „[човек] не може да жали за Холокаустом док брани апартхејд и злочиначки масакр ... Против сваког варварства, за све жртве, нико не заслужује да живи под окупацијом.” Према неколико медијских извештаја, укључујући радио станицу Универзитета Чиле Diario UChile, неки посланици и политичке личности изразили су своју подршку Бриту. Градоначелник општине Реколета, Даниел Хадуе из Комунистичке партије, рекао је да би држава требало да прогласи израелског амбасадора персоном нон грата јер је израелски амбасадор у поруци на X-у назвао Бритоа „јадном [особом]“. Хадуе је даље рекао да посланици морају бити третирани са поштовањем. У име председника Конгресног комитета за одбрану и председника Представничког дома, Хуанет је упутио званично извињење израелском амбасадору као одговор на Бритове коментаре о Израелу и амбасадору. Хуанет је рекао: „Извињавамо се израелском амбасадору у име председништва Представничког дома и Министарства одбране. Са Израелом редовно сарађујемо. Израел је партнер у многим питањима.”

Дана 7. октобра, Хадуе је на X-у објавио опширну поруку у вези са терористичким нападом Хамаса на Израел, наводећи: „Народ Палестине има право на отпор. Међународна заједница је годинама ћутала пред геноцидом и истребљењем жена и деце. Сигурно ће одговор ционизма бити жесток. Решење сукоба је окончање окупације! #FreePalestine.” Три стотине појединаца из јеврејске заједнице, укључујући више чланова Конгреса из Хадуеове Комунистичке партије, потписало је јавно писмо у којем осуђује његове антисемитске изјаве, називајући их „јудеофобичним“.

Након терористичких напада Хамаса у Израелу 7. октобра, председник Борић је послао авион чилеанског ваздухопловства у Израел да помогне у евакуацији чилеанских грађана, што је навело председника Јеврејске заједнице Чилеа да изрази захвалност за владине напоре да спасе Чилеанце у зони сукоба.

У децембру, министар спољних послова ван Клаверен и други владини званичници присуствовали су пријему који је Јеврејска заједница Чилеа приредила у част делегације Америчког јеврејског комитета и заменика специјалног изасланика САД за праћење и борбу против антисемитизма. Министар спољних послова ван Клаверен и генерални секретар председништва Алваро Елизалде присуствовали су 5. септембра Тефили коју су организовали Јеврејска заједница региона Валпараисо и председница Јеврејске заједнице Чилеа Ариела Агосин у Вина дел Мар. Вође других вера присуствовали су и изнели међурелигијску молитву по завршетку верског обреда. Елизалде је рекао: „Ова молитва је веома важна, јер објашњава верску разноликост која постоји у Чилеу. Главно богатство Чилеа је његова разноликост. Надам се да је ово културно наслеђе за будуће генерације. То значи јачање демократије и вредновање различитости као нашег главног богатства.”

У марту, владини званичници, укључујући министра спољних послова ван Клаверена, тадашњег министра образовања Марка Авилу и законодавце, састали су се са високом делегацијом из Лиге за борбу против клевете и разговарали о начинима за супротстављање антисемитизму у земљи. Присуствовао је и бивши председник Себастијан Пинера. Влада није усвојила радну дефиницију антисемитизма Међународне алијансе за сећање на Холокауст, а званичници су наставили да изражавају забринутост у вези са предлагањем закона који би се фокусирао на једну групу, пошто је неколико мањинских група у земљи позивало на ширу, снажнију антидискриминаторску политику.

Дана 15. децембра, у сарадњи са министром Елизалде и председником Јеврејске заједнице Чилеа Агосином, Председничка палата је била домаћин прославе Хануке. На догађају, Елизалде је разговарала о потреби поштовања и љубави за све људе свих вера. Агосин је говорио о страдању Јевреја широм света и оних који су изгубљени у терористичким нападима Хамаса на Израел 7. октобра.

Председник Борић, бивши председници Мишел Башеле и Пинера присуствовали су 26. децембра православној божићној церемонији одржаној у Палестинском клубу.

ОДЕЉАК III

Статус друштвеног поштовања верске слободе

Према Националној канцеларији за верска питања, и даље су се дешавали напади подметања пожара на католичке и евангелистичке хришћанске цркве у региону Арауканија од стране неидентификованих појединаца који су наводно повезани са групама домородачких народа Мапуче, што је осма година заредом таквих напада. Према извештајима медија, 23 цркве у Арауканији су наводно добиле претње паљењем током године. Национална канцеларија за верска питања је известио да су њени регионални директори наставили да одржавају контакт са црквама и заједницама погођеним нападима пожара и да је Национална канцеларија за верска питања водила разговоре са гувернерима у вези са могућом помоћи. Према академским и невладиним изворима, Мапуче, највећа староседелачка група у земљи, сматрала је већи део Арауканије територијом предака, светом територијом и наставила је да позива владу да врати земље одузете пре повратка демократији касних 1980-их. Неке фракције Мапучеа су наводно наставиле да користе насиље, укључујући нападе на цркве и приватне резиденције, да захтевају враћање земље.

Према Ел Паису, 15. августа, група отпора Маљеко Мапуче извршила је напад запаливши евангелистичку цркву, кућу и приватно возило у општини Ерсила у региону Арауканија. Након напада, неидентификована група појединаца пуцала је на припаднике Националне униформисане полиције (карабињерос). Како се наводи, ни полиција ни оближњи цивили нису повређени.

Непознате особе су 19. октобра вандализирале графитима католичку цркву Светог Арханђела Михаила у удаљеној општини Калбуко у јужном региону Лос Лагоса. Црвени и зелени натписи "Исус је Палестинац" оштетили су недавно обновљену фасаду цркве. Католичка црква, подигнута у седамнаестом веку, једна је од најстаријих цркава у земљи и део је историјског наслеђа земље.

Појединци су 18. октобра вандализирали синагогу у јужном граду Консепсион са графитима и црвеном бојом исписаним на спољним зидовима на којима је писало: „Слободна Палестина. Хајде да збацимо ционизам и империјализам... Лаутаро омладински покрет.” Након инцидента, група је признала своју одговорност за напад, објављујући на друштвеним мрежама да је то учинила како би „категорички одбацила геноцид којем је палестински народ изложен од стране ционистичке звери“, додајући: „Ово смо такође урадили да истакнемо, вреднујемо и подржимо битку коју пристојни Палестинци воде за своју слободу.“

Дана 22. децембра, вандали су унаказили најстарију синагогу у Сантјагу речима „оборити ционизам“. Као одговор, Јеврејска заједница Чилеа је на X објавила: „Вандализација синагоге Бикур Јоилиам, прве у Сантјагу (1930) је демонстрација неприхватљивог антисемитизма. Овај феномен се повећао широм света због сукоба између Израела и Хамаса и позиција које су усвојиле власти и лидери јавног мњења, који су натурализовали #Judeophobia у друштву. Заједница је осудила инцидент и друге инциденте говора мржње, који су се повећали након 7. октобра.

Полицијске истраге инцидената вандализма и паљења цркава остале су у току до краја године.

Према Јеврејској заједници, антисемитско расположење је порасло, пре свега на друштвеним мрежама, након што је Хамас напао Израел 7. октобра. Национална канцеларија за верска питања је, међутим, рекла да већина коментара осуђује акције Израела у вези са сукобом и не напада чилеанску јеврејску заједницу.

У марту су Лига за борбу против клевете и Јеврејски музеј Чилеа најавили заједнички пројекат развоја дигиталног образовног програма за подучавање ученика средњих школа о Јеврејима, антисемитизму и „како бити савезник против антисемитизма“. Према организацијама „Combatiendo el Odio y el Antisemitismo Juntos“ (Борба против мржње и антисемитизма заједно), они су имали за циљ да упознају ученике са основним чињеницама о Јеврејима и антисемитизму како би спречили да стереотипи друштвених медија попуне ту празнину у знању. Председница Јеврејског музеја Далија Полак рекла је: „Одушевљени смо што смо покренули ову иницијативу, јер ће музеју пружити прилику да образује студенте о природи антисемитизма који се стално развија, а истовремено им даје темељно разумевање шта значи бити Јевреји и како и зашто су Јевреји нашли уточиште у Латинској Америци.”

Лига за борбу против клевете такође представила нови превод на шпански језик свог свеобухватног водича за савремени антисемитизам, чинећи онлајн водич “Antisemitismo al descubierto” (“Антисемитизам откривен”) први пут доступан чилеанској и другој шпански говорној публици широм света.

Дана 15. септембра, на међуверском Те Деуму у региону Валпараисо, бискуп епархије Валпараисо монсињор Хорхе Патрицио Вега позвао је све појединце да истрају у „дијалогу браће“ који би могао помоћи свим Чилеанцима да данас посеју оно што ће будуће генерације пожњети сутра: праведнију, правичнију и братску нацију, у којој данашње поделе могу бити заиста залечене.” Вегине примедбе су се десиле у контексту јавних ангажмана којима су владини званичници, припадници оружаних снага и верски лидери присуствовали обележавању 50. годишњице војног удара којим је свргнута влада бившег председника Салвадора Аљендеа.

Током године, верске групе и кровне организације, као што је Чилеанско удружење међурелигијског дијалога за људски развој, које укључује католике, представнике православне цркве, адвентисте седмог дана, англиканце, баптисте, евангелисте, лутеране, чланове Цркве Исуса Христа, Јевреје, муслимане, бахаије, будисте, хиндуисте, Сике, Брама кумарије и појединце који следе домородачке духовне традиције, одржали су неколико догађаја, укључујући годишњи међуверски дијалог.

ИЗВОР: https://www.state.gov/reports/2023-report-on-international-religious-freedom/chile/

ЧАД. Извештај о међународним верским слободама за 2023.

РЕЗИМЕ

Крајем године, прелазни председник Махамат Деби водио је земљу са мандатом да управља у складу са новим уставом земље. Устав усвојен на народном референдуму и потврђен 28. децембра од стране Врховног суда предвиђа слободу вероисповести и једнакост пред законом без разлике у погледу вероисповести. Устав забрањује „Сваку пропаганду етничке, племенске, регионалне или верске природе која тежи да подрива национално јединство или секуларизам државе“. Директор за верска и традиционална питања при Министарству унутрашњих послова надгледа верска питања, арбитрира у међузаједничким споровима и обезбеђује заштиту верских слобода наведених у уставу. Са изузетком традиционалних староседелачких група, влада захтева од свих других верских група и страних мисионарских организација да се региструју у Министарству унутрашњих послова.

Влада је задржала забрану вехабијском удружењу да учествује у Високом савету за исламска питања, али медији наводе да је спровођење забране и даље тешко и да су вехабије наставиле да се састају и клањају у својим џамијама. Било је јавних дебата о исламској пракси дије (финансијска надокнада која се исплаћује жртвама насиља), коју су понекад предлагале локалне власти за решавање сукоба између муслиманских и хришћанских појединаца или заједница.

Већи део земље остао је релативно слободан од значајних сукоба између верских група и насиља екстремистичких покрета, са неким насилним сукобима концентрисаним у подручју басена језера Чад. Аналитичари и групе за људска права извјештавају да сиромаштво и недостатак државних услуга и економских могућности повећавају ризике да би се насилни екстремизам, укључујући насилни екстремизам везан за религију, могао проширити унутар земље. Католички медији су известили о одређеним тензијама између хришћана и млађих имама у јужном централном делу земље, иако су навели да верска слобода није била отворено ограничена.

У марту, прелазни председник Махамат Деби састао се са надбискупом Нџамене Едмондом Ђитангаром пре него што је председник учествовао на инаугурацији католичке катедрале у Нџамени 29. априла. Влада је и хришћанске и муслиманске верске празнике обележавала као националне празнике, укључујући Курбан Бајрам, Рођење пророка Мухамеда, Рамазански бајрам, Ускршњи понедељак, Дан Свих светих и Божић.

У мају су наоружане групе у источном региону Логоне напале бројне хришћанске заједнице и убиле 17 особа, укључујући пастора и 12 верника који су присуствовали молитвеном скупу; у нападима је спаљено 20 села, а хиљаде су расељене после напада. Медији су известили да су Исламска држава провинција Западна Африка и Боко Харам наставили да прете заједницама широм басена језера Чад, укључујући отмице, опорезивање и рације. Верске вође су указивале на сукобе засноване на ресурсима који укључују углавном муслиманске сточаре и углавном хришћанске пољопривреднике који доприносе тензијама између хришћана и муслимана.

ОДЕЉАК I

Религијска демографија

Влада САД процењује укупан број становника на 18,5 милиона (средином 2023.). Према последњем попису становништва из 2009. године, 58% становништва су муслимани, 18% католици, 16% протестанти, а 4% анимисти или други. Већина муслимана се придржава суфијске традиције тиџаније. Мала мањина има веровања повезана са вехабизмом, селефизмом или следи политичко-верску доктрину коју заступа Муслиманско братство. Већина протестаната су евангелистички хришћани. Постоји мали број бахаија и Јеховиних сведока.

Постоји значајно муслиманско присуство на југу, али минимално хришћанско присуство на северу. Верска дистрибуција је мешана у урбаним подручјима, а домородачке религије се често практикују у одређеној мери заједно са исламом и хришћанством.

ОДЕЉАК II

Статус државног поштовања верске слободе

Правни оквир

Устав утврђује државу као секуларну и афирмише одвојеност вере и државе. Он обезбеђује слободу вероисповести и једнакост пред законом без разлике у погледу вероисповести. Забрањује „сваки акт који подрива републикански облик и секуларизам државе“. У новом уставу се изричито не помиње полагање заклетве засноване на вери, већ се председник „свечано закуне пред народом Чада и у нашу част“. Прописује снажну централну владу која се описује као „јединствена са децентрализацијом“. Извршна власт одржава власт, са председником као крајњим ауторитетом за доношење одлука.

Директор за верска и традиционална питања у оквиру Министарства унутрашњих послова надгледа верска питања, арбитрира међунационалне спорове и обезбеђује заштиту верских слобода како је наведено у уставу. Са изузетком традиционалних староседелачких група, влада захтева од свих других верских група и страних мисионарских организација да се региструју у Министарству унутрашњих послова. Министарство спроводи проверу прошлости сваког члана оснивача и успоставља шестомесечно привремено, али обновљиво, овлашћење за рад, до коначне ауторизације и одобрења. Нерегистровање код министарства значи да се организације не сматрају правним лицима и не могу отварати банковне рачуне или склапати уговоре; такође може довести до забране групе. Оснивачи групе или чланови одбора могу бити подвргнути затвору од месец дана до једне године и новчаном казном од 50.000 до 500.000 централноафричких франака (84 до 840 долара) због нерегистровања. Регистрација не даје пореске повластице или друге погодности. Положај директора за верска и традиционална питања ротира се сваке две године међу муслиманима, протестантима и католицима. Канцеларија садржи посебан биро за хаџ и умру под надзором Председништва Републике, са члановима који се бирају сваке године председничким декретом. Високи савет за исламска питања ради директно са министарствима унутрашњих послова и територијалне управе и децентрализованим територијалним колективима или са цивилном канцеларијом председника Републике ради решавања проблема са вехабијским групама.

Бурке, дефинисане министарским обавештењем као „свака одећа у којој се виде само очи“, забрањене су министарским декретом. Министарско обавештење се такође односи на никабе, иако се ова забрана рутински не примењује.

Устав каже да је јавно образовање секуларно. Влада забрањује верску наставу у државним школама, али дозвољава верским групама да воде приватне школе, а постоје бројне школе којима управљају муслиманске, католичке и протестантске групе, укључујући и мисионарске школе којима управљају америчке верске организације.

Високи савет за исламска питања, независно владино тело, надгледа исламске верске активности, укључујући неке школе на арапском језику и високошколске установе, и представља муслиманску заједницу у земљи на међународним исламским форумима. Влада одобрава оне које именују чланови Високог савета за исламска питања да служе у савету. Вехабије су именоване да служе у савету, али нису учествовали због изражене забринутости у вези са улогом савета у владиној забрани њихових активности. Присталице Муслиманског братства такође седе у савету, делујући под окриљем суфијских група, а не као отворени представници групе Муслиманског братства. Велики имам Нџамене, кога бира комитет муслиманских старешина и одобрава влада, де јуре је председник Високог савета за исламска питања и надгледа шефове огранака Високог савета за исламска питања и велике имаме из сваке од 23 провинције у земљи. Он има овлашћење да ограничи муслиманске групе од прозелитизма, да регулише садржај проповеди у џамијама и да контролише активности исламских добротворних организација. Иако је земља законски дефинисана као секуларна држава, Високи савет за исламска питања има јурисдикцију за нека питања, укључујући питања личног статуса као што су брак, располагање имовином између супружника, развод и родитељство.

Закон забрањује медијске извештаје који би вероватно „подстицали мржњу“.

Земља је потписница Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Владине праксе

Током године влада је задржала своју забрану учешћа водеће вехабијске групе Ансар ал-Суна у Високом савету за исламска питања. Међутим, према организацијама за грађанска права, спровођење је било посебно тешко због напрегнутих капацитета владе током политичке транзиције; присталице вехабије наставили су да се састају, клањају у својим џамијама и објављују саопштења. Локални медији наводе да је један од разлога због којих су присталице вехабија наставили са својим активностима тај што је један број владиних и безбедносних званичника дошао из истог региона или племена као и вехабијске вође. Локални медији су известили да се председник Високог савета за исламска питања помирио са присталицама вехабија, за разлику од приступа његовог претходника, кога су многи наводно сматрали антивехабистом. Вехабије су наставиле да добијају финансијску подршку из иностранства као појединци, а не као група, наводе локални медији.

Према локалним посматрачима, влада је наставила да распоређује снаге безбедности око исламских и хришћанских богомоља, посебно петком око џамија и недељом око цркава.

Војска је остала активна у својој борби против Боко Харама и ИСИС-а Западне Африке у региону језера Чад и наставила да подржава напоре за демобилизацију и реинтеграцију бивших бораца.

Иако је имао законска овлашћења да то уради, велики имам Нџамене наводно није регулисао садржај проповеди.

Локални медији су известили да су верске тензије подстакле насиље између пољопривредника и сточара. Спорови су наводно почели због питања коришћења земљишта, а не религије, иако су сведоци обично повезивали сточаре са исламом, а пољопривреднике са хришћанством.

Извори су навели да су верске тензије понекад порасле када су локалне власти предлагале употребу исламске дије као средства за решавање сукоба са хришћанским групама које су одбијале да плате или прихвате дију.

У марту, прелазни председник Деби се састао са надбискупом Ђитангаром пре него што је Деби учествовао на инаугурацији католичке катедрале у Нџамени 29. априла. Верски лидери су поздравили ову посету шефа државе. Влада је славила и хришћанске и исламске верске празнике као националне празнике, укључујући Курбан-бајрам, Рођење пророка Мухамеда, Рамазански бајрам, Ускршњи понедељак, Дан Свих светих и Божић.

Влада је наставила да дозвољава прозелитизацију хришћанских мисионарских група.

ОДЕЉАК III

Статус друштвеног поштовања верске слободе

У мају је Удружење евангелистичких цркава и мисија позвало владу да заштити хришћане након убиства више пастора од стране наоружаних група, посебно у источној регији Логоне (југозападна област). Наоружане групе напале су бројне хришћанске заједнице у региону и 8. маја убиле 17 особа, укључујући пастора Думра Тадингаоа Гастона и 12 верника који су присуствовали молитвеном скупу у претежно хришћанском селу Дон. Медији су известили да је у нападима спаљено 20 села, а хиљаде су расељене после напада. У саопштењу Удружење евангелистичких цркава и мисија је позвало владу да истражи те извештаје и осудила „убиство“ пастора, црквених вођа и хришћана, наводећи да су ови акти „кршили секуларну природу државе“. Полиција је касније ухапсила 30 осумњичених починилаца напада 8. маја.

Иако се сукоб наставио између Исламске државе провинције Западна Африка и ривалске џихадистичке фракције Џемату Ахлис Суна Лида'авати вал-Џихад (JAS, познатији као Боко Харам), ове две групе су такође наставиле да прете заједницама широм региона басена језера Чад, укључујући отмице, опорезивање и рације.

Већи део земље остао је релативно ослобођен од значајних сукоба између верских група и насиља од оружаних покрета, са неким насилним сукобима концентрисаним у подручју басена језера Чад. Према посматрачима, већина сукоба се догодила између фармера и сточара око конкурентног коришћења земље и асиметричног односа моћи између интереса сточарства које подржава држава и маргинализованих пољопривредних интереса, а не верског идентитета. Верске вође су указивале да сукоби засновани на ресурсима доприносе тензијама између хришћана и муслимана. У једном медијском извештају ACIA-е, отац Хатуна, католички свештеник, приметио је: „Они увек говоре о мирној, мирољубивој коегзистенцији, али то није лако због сталног сукоба између фармера и сточара“, алудирајући на чињеницу да су фармери генерално хришћани, а сточари су муслимани. Други свештеник је изјавио: „Муслимани су веома фаворизовани од стране садашњег режима, што доводи до социјалне, економске и културне неправде“. Аналитичари су навели да су дуги периоди углавном јужњачке и хришћанске владавине од 1960. до 1979. године, праћени претежно северном и муслиманском владавином између 1979. и 2021. године, створили везу између религије и географског региона коју су политички актери наставили да користе у своје сврхе. Медији су известили да су становници Нџамене и других великих градова само-сегрегирани према верским поделама. Аналитичари и групе за људска права извештавају да сиромаштво и недостатак државних услуга и економских могућности повећавају ризике да ће се насилни екстремизам, укључујући насилни екстремизам везан за религију, проширити у земљи.

У августу је Света столица објавила оснивање нове бискупије у Кумри и именовање првог бискупа Кумре.

У септембру су католички медији објавили да је католички бискуп Монга (јужна централна област) Филип Або Чен изјавио: „Понекад нам наши парохијани кажу да се плаше да покажу своју веру у одређеним срединама. Али генерално, ми смо потпуно слободни да живимо у складу са својом вером. Можемо да звонимо нашим црквеним звонима и да одржавамо процесије на улицама.” Або Чен је додао да су млађи имами који су се враћали са обуке у Судану следили „ужи поглед на ислам“ и „одбијали братске односе са припадницима других религија“.

У децембру је девет римокатоличких бискупа у земљи објавило поруку под насловом „Марширајмо заједно за правду“, у којој су осудили оно што су изјавили да је одсуство демократије у земљи, гушење слободе говора, сиромаштво, насиље и економски систем који обогаћује богате и игнорише невоље сиромашних. Бискупи су рекли: „Мир се не може свести само на питање безбедности. Прави мир се не може изградити без правде, истине, љубави и слободе. Правда маршира миром. Када је један угрожен, оба ће се поколебати; када неко вређа правду, сам мир је угрожен...“

ИЗВОР: https://www.state.gov/reports/2023-report-on-international-religious-freedom/chad/