Александрија

Александрија, позната и по арапском називу ал-Искандарија, добила је име по Александру Великом. Александрија је изграђена на обали Средоземног мора у Египту на северозападној ивици делте Нила. Град лежи на уском појасу између мора и језера Мариут (Мареотис на грчком). Александар Велики је основао град 331. п.н.е. Наредио је грчком архитекти Динократу са Родоса да изгради град на месту старог села Рахотиса које је било насељено рибарима и пиратима. Александар је напустио град и оставио га под надзором свог генерала Птоломеја (познатог и као Птоломеј I). Град ће касније постати Александрово последње почивалиште.

Након што је изграђена, Александрија је еволуирала у важно економско средиште у региону. Почело је тако што је преузела трговину града Тира чији је економски значај опао након напада Александра. Александрија је убрзо надмашила и Картагину, древни град који је био центар цивилизације на Медитерану. Иако је град постао веома истакнут под Птолемејским владарима током хеленистичког периода, убрзо га је надмашио град Рим. Током свог врхунца, Александрија је била трговачки центар Медитерана. Бродови из Европе, арапских земаља и Индије водили су активну трговину у Александрији, што је допринело њеном просперитету као водеће луке у басену Средоземног мора.

Становнике Александрије чинили су углавном Јевреји, Грци и Египћани. Египћани су давали највећи део радне снаге. Александрија није била само бастион хеленистичке цивилизације; заузимала је веома истакнуто место и у јеврејској историји. Ту је први пут направљен грчки превод Старог завета на хебрејски. Позната као Септуагинта, хебрејској Библији је требало између 80 и 130 година да се преведе.

Дакле, Александрија је била велики интелектуални центар на Медитерану. Град је имао две велике библиотеке, са огромним збиркама, једну у Зевсовом храму, а другу у музеју. Већ у трећем веку пре нове ере у библиотекама је било негде између 500.000 и 700.000 папируса (свитака). У близини библиотека је изграђен универзитет, привлачећи познате научнике у Александрију. Један од њих био је и велики грчки математичар Еуклид, учитељ геометрије, и аутор чувеног дела Елементи. Након што је египатска краљица Клеопатра извршила самоубиство 32. пре нове ере, град Александрија је дошао под власт Октавијана, касније познатог као Август, првог римског цара. Август је поставио префекта у Александрији, који је управљао градом у његово име. Трговина је наставила да цвета у граду под Римљанима, посебно у производима од жита.

Град је пропао под Римљанима. Јеврејска побуна 116. н.е. ослабила је град. То је резултирало десетковањем јеврејског становништва које је тамо живело. Скоро један век касније, 215. н.е., из нејасних разлога, римски цар Каракала је наредио да се сви мушки становници побију, можда за казну. Ово је додатно поткопало значај града у региону и погоршало успон других важних културних, економских и интелектуалних центара као што је Константинопољ, основан 330. н.е. од римског цара Константина Великог.

638. и 646. н.е. Арапи муслимани су напали град. За то време Каиро је постао још један ривалски град. Александрија је убрзо ослабила, а васкрсла је тек у 19. веку.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 11-12