Давид (владао око 1000–960 п.н.е.), у јеврејској Библији, краљ Израела и оснивач владајуће династије Јуде
После смрти краља Саула и његових синова, Давид је ујединио краљевства Израела (данас у северном Израелу) и Јудеја (данас у јужном Израелу). Он је заузео Јерусалим (раније упориште народа познатог као Јебусеји), учинио га својом престоницом и донео у њега Ковчег завета.
Самуилове књиге у јеврејској Библији говоре многим причама о Давиду. Међу њима су његово помазање још као дечака од стране пророка Самуила за краља, његова битка са Голијатом — џиновским прваком Филистејаца — и блиски односи са Сауловим сином Јонатаном. Мање позитивно, каже се да је Давид испланирао смрт Урије Хетита у бици како би он заузврат могао да се ожени Уријином женом Витсавејом. На крају његовог живота његови синови су се борили да га наследе. Ове борбе су укључивале неуспели покушај државног удара од стране Авесалома.
Давид је био познат као музичар. Традиција му је приписивала библијску књигу псалама. У касном периоду Другог храма (отприлике 200. п.н.е. – 70. н.е.), неки Јевреји су се надали да ће Месија потицати од Давида. Хришћани тврде да је овај месија био Исус.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 112
0 $type={blogger}:
Постави коментар