Данило је насловни лик у књизи Данила у Библији. Он се вероватно заснива на фигури у хананској и ранијој јеврејској књижевности.
Древни текстови откривени у Угариту у Сирији током 20. века откривају да су, много пре него што је било која Библија написана, Хананци познавали легендарног хероја по имену Дан’ел. Ова фигура се појављује у библијској књизи пророка Језекиља (14.14; 28.3).
Књига Данила бележи приче и визије. Наводно су се догодили током изгнанства Јудеја у Вавилон (586–539. п.н.е.). Извештај књиге о овом периоду је, међутим, веома конфузан. Велики део књиге је написан на арамејском, каснијем језику, и садржи детаљне и тачне алузије на неке касније догађаје. Стога је уобичајено да се књига припише анонимном аутору који је живео током Хасмонејске побуне (167–164. п.н.е.).
Јевреји класификују Данила са Кетувим или „списима“; Хришћани је сматрају пророчком књигом. Јединствена је у јеврејској Библији по томе што је апокалипса. Не препричава историјске догађаје. Уместо тога, његова сврха је била да позове јеврејски народ да остане веран свом верском наслеђу, упркос угњетавању и прогону. Дајући уверавање, књига се радује васкрсењу из мртвих (12,2–3). Ова идеја је утицала на касније хришћане, као и на фигуру „Сина човечијег“ (Данило 7.13; уп. Марко 13.26). Новозаветна књига Откровења позајмила је много слика из Данилових визија.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 112
0 $type={blogger}:
Постави коментар