Јездра (586–539 п.н.е.), свештеник важан у обликовању јудаизма у периоду после вавилонског изгнанства и назив једне библијске и две апокрифне књиге
Према Библији, свештеник Јездра је отишао из Вавилона у Јуду седме године цара Артаксеркса. Постојала су два краља са овим именом и мишљења о којима се мисли на Артаксеркса се разликују. Јездрин долазак датирао би или из 458. или 398. године п.н.е.
У Јуди, Јездра се противио ономе што му се учинило лабавим обичајима Јевреја, укључујући мешовите бракове са не-Јеврејима. Убедио је јеврејске мушкарце да се разведу од својих нејеврејских жена; организовао је јеврејски живот у складу са упутствима датим у Тори; и водио је церемонију посвећења у којој је читана Тора. Неки мисле да је деловао као званичник персијске државе. Ипак, његова активност је извршила дубок утицај на формирање јудаизма. Због тога га неки називају „оцем јудаизма“. Он је такође виђен као други Мојсије, који би примио Тору да Мојсије то већ није учинио.
Најмање три различите древне књиге носе име Јездра. Библијска књига Јездра-Немија наставља историју испричану у књигама Дневника. Она детаљно описује Јездрине реформе и Немијине грађевинске активности. Апокрифна књига позната као 1 Јездрина у ствари резимира — са изменама — већину Јездре-Немије, као и крај Дневника. Књига 2 Јездрина је вероватно јеврејска апокалипса са каснијим хришћанским слојем.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 142
0 $type={blogger}:
Постави коментар