Јупитер

Врховни бог Римљана. Име Јупитер је повезано са грчким именом Зевс и санскритским именом Дијаус Питер. Ова веза повезује Јупитера са древним богом неба који се обожавао као отац. Када су се Римљани сусрели са грчком културом, поистоветили су Јупитера са Зевсом.

Од оснивања Римске републике 509. пре нове ере, Јупитер је делио храм на Капитолинском брду са Јуноном и Минервом. Римљани су овог Јупитера звали „Оптимус Максимус“ — „Најбољи и највећи“. Био је њихов врховни бог.

Римљани су обожавали Јупитера и под многим другим именима. Међу њима су Јупитер Луцетиус („Доноситељ светлости“), Тонанс („Громовник“), Фулгур („Који осветљава муњом“), Елиције („Давалац небеских знакова“) и Латиарис („Бог Латина“). Попут других небеских богова, Јупитер је пазио на уговоре и заклетве. Његови свештеници су председавали најсвечанијим обликом римског брака.

Дани у средини месеца познати као „Иде“ били су посебно свети за Јупитера; можда су некада били дани пуног месеца. Празник посвећења Капитолског храма одржан је на септембарске иде. То је постао повод за велике римске игре.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 250

Мермерна статуа Јупитера из око 100. н. е.