Званична веровања и учења неке религије.
Религије стварају јединство на много начина. Припадници дате религије могу себе видети уједињене заједничким понашањем, које обично укључује и учешће у верском ритуалу и живот према прописаним начинима живота. Добар пример је традиционални ортодоксни јудаизам. Друге религије наглашавају исправност веровања. Чланове уједињује заједничка приврженост догми (оно у шта група званично верује) и доктрини (оном што званично учи). Ови термини се често појављују у расправама о хришћанству, пошто је хришћанство расло привлачећи људе скупу нових веровања, а не као заједнички начин живота.
Хришћани су препознали неколико извора догме и доктрине. Протестанти извлаче хришћанску истину из Библије. Римокатолици и православни хришћани хришћанску истину црпе и из традиције. Већина, али не сви, хришћани признају древна вероисповедања и уредбе древних црквених сабора као дефиниције њихове догме и доктрине. Поједине цркве често имају и своје посебне изјаве. Примери укључују папине изјаве у Католичкој цркви и „исповедања“ разних протестантских цркава.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 121
0 $type={blogger}:
Постави коментар