Есени

Чланови групе древних јеврејских аскетских заједница. Ове заједнице се називају „аскетским“ јер су њихови чланови практиковали ригорозно самоодрицање. Постојали су од времена побуне Хасмонејаца (167–164. п.н.е.) до јеврејских ратова (66–74. н.е.).

Вековима једине информације о есенима потичу од античких писаца, као што су Филон, Јосиф Флавије и Плиније Старији. Средином 20. века у Кумрану је откривена библиотека свитака. Ови свици су колоквијално познати као Свици са Мртвог мора. Упркос неким разликама у учењу, већина научника верује да ови свици представљају библиотеку древне есенске заједнице.

Есени су формирали аскетске заједнице којима су у потпуности могли припадати само мушкарци. Уласком у заједницу, есен би се одрекао свог приватног имања и усвојио начин живота који је био строго регулисан. Много је пажње посветио очувању чистоте. Извори се разликују око тога да ли су есени прихватили васкрсење тела, али су јасно веровали у бесмртност душе. Такође су били познати по томе што су могли да предвиде будућност.

Неки су покушали да повежу есене са Јованом Крститељем и Исусом. Ово изгледа мало вероватно. Ако су есени утицали на рабински јудаизам и настало хришћанство, вероватно су то учинили индиректно.  

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 136-137