У грчкој религији најмоћнији од олимпијских богова. Чини се да Зевс потиче од бога неба којег су Индоевропљани обожавали. Барем је његово име повезано са санскритским именом за бога неба, Дјауса. Зевсово оружје је муња. Он брине о онима којима је потребна посебна заштита: молитељима и путницима. Он кажњава и оне који крше заклетве.
Према Хомеру, Зевс је „отац богова и људи“. Његово пребивалиште је на планини Олимп. Тамо он председава помало нефункционалном божанском породицом. Хесиод прича како је Зевс дошао на власт свргавањем свог оца Кроноса. Неколико митова наговештава да би и сам Зевс могао једног дана бити свргнут. Зевсове авантуре у брачној невери постале су, буквално, легендарне.
У класично доба (600–350 п.н.е.) Зевс је био највиши бог грчких држава. Његово главно светилиште било је у Олимпији. Тамо су Грци славили свој заједнички идентитет на великом панхеленском празнику. По традицији, Олимпијске игре које се одржавају сваке четири године у вези са овим празником почеле су 776. године п.н.е.
Уметничка дела су приказивала Зевса као брадатог човека, са наглашеним мишићима и понекад без одеће.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 488
0 $type={blogger}:
Постави коментар