Јеврејски покрет у касном 19. и 20. веку. Његов циљ је био оснивање јеврејске државе.
У Европи касног 19. века многи су ценили вредност једног народа према томе да ли су имали или не своју националну државу. Теодор Херцл (1860–1904), новински извештач, желео је да Јевреји добију пуно поштовање међу нејеврејима и да избегну опасности европског антисемитизма. Он је тврдио да ови циљеви захтевају од Јевреја да имају сопствену државу. 1897. основао је Светски ционистички конгрес да би радио за јеврејску државу.
Ционисти су великом већином фаворизовали древну домовину Израел као право место за јеврејску државу. Почетком 20. века ционисти су почели да се насељавају у Палестину, која је тада била део Османског царства. Током Првог светског рата, Балфурова декларација Велике Британије је обећавала да ће, ако савезници победе, територија бити издвојена за јеврејску државу. Али тек након Другог светског рата, убиства милиона европских Јевреја у Холокаусту и значајне ционистичке агитације, држава Израел је успостављена 14. маја 1948. године.
У почетку су многи Јевреји били скептични према ционизму. Међу скептицима су били ултраконзервативни хасидски Јевреји, као и врло либерални реформистички Јевреји. Након Холокауста, ционизам је постао уобичајен у свим облицима јудаизма осим хасидизма. Касније, иако је ционизам генерално подразумевао подршку Израелу, неки радикални ционисти се сматрају претерано ревним.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 488-489
0 $type={blogger}:
Постави коментар