Света архитектура

Да би религија била витална институција у друштву, потребне су зграде: од ограђеног прилаза или улаза у пећину, до делова архитектуре резервисаних искључиво за верску употребу. Зграде за богослужење су места која се сматрају пребивалиштима богова, где се приказују њихове слике и где људи показују своје поштовање кроз дарове. Олтар није увек централна тачка. Грчки храм је пре ризница заветних дарова, док се жртва приноси на олтару испред дома Божијег. Конструкција је сасвим другачија у јудаизму и исламу, где је замишљена као простор у којем се окупља заједница ради читања Светог писма, његовог објашњења, молитви и песама. Синагоге или џамије морају увек бити окренуте према светом граду или у правцу изласка сунца, али саме по себи нису светиње. У католичком хришћанству, поред његове главне функције места окупљања заједнице, постоји и сакрални карактер олтара, појачан реликвијама, што чини светост преносивом широм света.

ИЗВОР: The Brill Dictionary of Religion, Edited by Kocku von Stuckrad, Volume I, Leiden ∙ Boston, 2006, 125

Унутрашњост Меските, хипостилне џамије-катедрале 

са стубовима распоређеним у мрежи, у Кордоби, Шпанија.