ШТА ЧИТАТИ? Аниме, религија и духовност. Профани и свети светови у савременом Јапану

Anime, Religion, and Spirituality. Profane and Sacred Worlds in Contemporary Japan

Аниме, религија и духовност. Профани и свети светови у савременом Јапану

Katharine Buljan и Carole M. Cusack

258 стр.

Издавач: Equinox Publishing

Објављено: 31. октобар 2014

Кетрин Буљан је докторирала на Универзитету у Сиднеју 2007. године и научник је и визуелни уметник/аниматор.

Керол М. Кјузак је професор религијских студија на Универзитету у Сиднеју. Њена истраживачка интересовања обухватају верску конверзију, северноевропску митологију и религију, средњовековно хришћанство, секуларизацију и савремене религиозне токове. Она је ауторка Conversion Among the Germanic Peoples (Cassell, 1998), The Essence of Buddhism (Lansdowne, 2001), Invented Religions: Imagination, Fiction and Faith (Ashgate, 2010), and The Sacred Tree: Ancient and Medieval Manifestations (Cambridge Scholars Publishing, 2011). Ко-уређивала је неколико томова, укључујући Religion and Retributive Logic: Essays in Honour of Professor Garry W. Trompf (Brill, 2010) са Кристофером Хартнијем и New Religions and Cultural Production (Brill 2012) са Алексом Норманом. Много је објављивала у академским часописима и уређивала збирке. Са Кристофером Хартнијем (Универзитет у Сиднеју) је уредница часописа за историју религије (издавач Wiley), а са Лизелот Фриск (Универзитет Даларна, Шведска) је уредница Међународног часописа за проучавање нових религија (издавач Equinox).

Једва је прошао век од када је аниме (јапанска анимација) први пут приказан западној публици. Временом је број аниме жанрова и генеричких хибрида значајно порастао. На њих су утицали и инспирисали их различити историјски и културни феномени, за које један – јапанска изворна религија и духовност – ова књига тврди да је важан и доминантан. На Западу је одувек било љубитеља анимеа, али данас тај број експоненцијално расте. Ово је интригантно јер су многи јапански редитељи анимеа и студији у почетку стварали дела која уопште нису била намењена западној публици.

Узајамно повезивање профаног и светог света у анимеу, заједно са дубоким реципрочним односом између „источне“ (јапанске) и „западне“ (углавном америчке) културе у развоју аниме уметничке форме, чине двоструке наративне лукове књига. Један од најзначајнијих прилога ове књиге је анализа ангажовања духовних и религиозних мотива код редитеља. Испитује се и пријем овог садржаја од стране љубитеља жанра. Привлачност анимеа за љубитеље је, уопштено говорећи, привлачност духовног у пострелигијском свету, у коме се лични идентитет и смисао живота могу креирати из популарних културних текстова који нуде импресивно и очаравајуће искуство које је за многе у савременом свету, узбудљивије и аутентичније од 'стварног живота'. У прошлости, религије су училе да након што људско постојање на земљи престане, појединачна душа ће се поново реинкарнирати, или можда боравити на небу. Почетком двадесет првог века, духовни трагаоци и даље желе живот изван свакодневне стварности, и исто тако страствено верују у постојање других светова и загробног живота. Међутим, други светови су фантастични пејзажи и поставке свемира анимеа (и других популарних културних облика), а загробни живот дигитална кола и електронски импулси интернета. Ова важна нова схватања религије и духовног подупиру статус анимеа као главног места нове верске и духовне инспирације на Западу, и заиста, у свету.