Забавни антихероји. Преваранти су комичне фигуре у традиционалним причама. Зову их преварантима јер често покушавају да стекну предност варањем других. Често се трикови обрушавају на саме преваранте. Људи најчешће виде преваранте у причама домородаца Американаца и Африканаца.
Преваранти имају различите облике. Често су животиње. Уобичајени животињски преваранти су Којот и Гавран међу аутохтоним Северноамериканцима, Зец и Паук међу аутохтоним Африканцима и Лисица међу аутохтоним Јужноамериканцима. Преваранти такође могу имати људски облик. Јужноамеричке приче говоре о преварантима који су близанци. И људски и животињски преваранти могу имати преувеличане или нескладне карактеристике. У складу са лакомисленом природом прича о варалицама, ово су често карактеристике које би изгледале непристојно у озбиљнијем контексту. На пример, у неким причама северноамерички којот има мушки полни орган толико велики да га мора носити у торби.
Преваранте карактерише ексцес. Они су изузетно паметни - толико паметни да често надмудре себе и изгледају невероватно глупи. Као што је већ поменуто, њихове физичке карактеристике могу премашити оно што се генерално сматра исправним. Ове карактеристике могу бити превелике, погрешног облика или причвршћене на погрешном месту. Пре свега, преваранти крше конвенције правилног понашања. Понекад носе одећу прописно резервисану за други пол или другу врсту. Понекад јавно, креативно користе телесне супстанце — измет, надимање — које се приватно одлажу на одговарајући начин. Преваранти се често ругају активностима прикладнијих стручњака за ритуал. Могу да промене облик, да једу претерано, да се упусте у инцест, да краду, да се хвале — да раде скоро све што је смешно, необично или увредљиво. Понашајући се на овај начин, преваранти нису зли; они су смешни. Заиста, приче о преварантима често садрже поруке о томе како се треба понашати.
Понекад су преваранти укључени у стварање света и људске културе – управо зато што крше конвенцију. Ово важи и за Гаврана и за Којота у аутохтоним северноамеричким причама. Према једној уобичајеној причи, Гавран успева да украде сунце од поглавице који га је скривао. Он га враћа у свет и враћа светлост. У калифорнијским причама Којот често ствара свет у спрези са ствараоцем чије су понашање и држање друштвено прихватљивије и вредније дивљења, на пример, Орао или Вук. Он може да пружи духовит пандан активностима другог креатора, као што то чини на пример у причи о рониоцу Земље коју су једном испричали Јокути из Калифорније. Или је можда одговоран за стварање болести и смрти.
Африканци који су невољно дошли у Северну Америку као робови донели су са собом елементе своје традиционалне културе. Чини се да су један елемент биле приче о превари са зецем као централним ликом. Чини се да је то крајње порекло прича које је Џоел Чендлер Харис објавио крајем 19. века. Приписао их је старом афроамеричком приповедачу кога је назвао „ујка Ремус“.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 455-456
0 $type={blogger}:
Постави коментар