Сабор Римокатоличке цркве сазван у 16. веку као реакција на протестантску реформацију. У хришћанству, сабор је састанак епископа из целог света који доносе одлуке о учењу и пракси. Од 1545. до 1563. бискупи Римокатоличке цркве састајали су се на савету у Тренту, граду у северној Италији. Сврха је била да се одговори на претње које је представљала протестантска реформација. Цар Светог римског царства се такође надао да ће сабор поново ујединити католике и протестанте. Најутицајнији учесници били су Шпанци и Италијани.
Чак и пре протестантске реформације католици попут Еразма (1466–1536) критиковали су многе праксе Католичке цркве. Бискупи су предузели кораке да исправе ове злоупотребе.
У исто време, бискупи су стајали при католичкој традицији у тачкама на које су протестанти приговарали. Између осталог, сабор је дефинисао које књиге католици сматрају делом Библије. Такође се инсистирало на томе да се хлеб и вино Евхаристије претварају у Исусово тело и крв, да свештеници не могу да се венчавају, да црква одређује исправно тумачење Библије и да човек треба да чини добра дела да би се спасао.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 455
0 $type={blogger}:
Постави коментар