Популарни назив за Ред цистерцитана строгог поштовања, огранак већег реда цистерцитанских монаха и монахиња у римокатолицизму. Цистерцити су основани у Ситоу, Француска, 1098. године; трапистско крило покрета произилази из реформи које је покренуо Арман-Жан Ле Бутилије де Рансе, који је постао игуман манастира у Ла Трапу, Француска, 1664. године, па отуда и назив трапист. Цистерцити су затворени контемплативци који живе строгим животом посвећеним аскетизму, молитви и медитацији. Траписти су практиковали овај начин живота ригорозније од већине других редова. Све до промена касних 1960-их, након Другог ватиканског сабора Римокатоличке цркве, траписти су обично живели у потпуној тишини, комуницирајући системом ручних знакова када је то било потребно, и снажно постили, уздржавајући се од меса, рибе и јаја. Сада, иако су њихови животи свакако једноставни и дисциплиновани према уобичајеним стандардима, неки говор и други облици индивидуалног изражавања су дозвољени.
Трапистички манастири су се традиционално налазили у руралним подручјима и настојали су да буду самоодрживе пољопривредне заједнице. Многи су и данас специјализовани за производњу и продају пољопривредних производа. При томе, учење и писање нису запостављени. Несумњиво најпознатији модерни трапист био је Томас Мертон (1915–68), преобраћеник у католичанство који је 1941. ушао у трапистски манастир Госпе Гетсиманске у Кентакију. Његова аутобиографија, Планина од седам спратова (1948), изазвала је велико интересовање за живот траписта и узроковао је драматични раст броја траписта 1950-их. Мертон је написао многе друге књиге, укључујући Воде Силоа (1949), историју и опис трапистског покрета.
Траписти настављају свој живот и данас. Многи манастири траписта, познати по свом гостопримству и духовном вођству, популарна су места за ходочашће и повлачење. Постоје и монахиње које се зову трапистинке.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 454-455
0 $type={blogger}:
Постави коментар