Преко 8.000 хришћана убијено је у Нигерији 2023. године

Преко 8.000 хришћана је наводно убијено у Нигерији 2023. године усред пораста напада, отмица и убистава последњих година, према проценама укљученим у извештај који је ове недеље објавила организација цивилног друштва. 

Међународно друштво за грађанске слободе и владавину права (Интерсосајети) са седиштем у Анамбри, организација коју води хришћански криминолог Емека Умеагбаласи, која је била веома критична према нигеријској влади, извештава да је најмање 8.222 хришћана убијено широм Нигерије од јануара 2023. до јануара 2024. године.

Организација се ослања на оно што сматра веродостојним медијским извештајима, владиним извештајима, извештајима међународних група за људска права и извештајима очевидаца да би прикупила статистичке податке. 

Интерсосајети приписује смрт разним екстремистичким групама, укључујући радикализоване пастире Фулани, Боко Харам и друге, при чему је значајан број жртава такође резултат акција нигеријских снага безбедности.

Државе као што су Бенуе, Плато, Кадуна и Нигер поднеле су највећи терет ових напада, са хиљадама хришћана отетих и стотинама цркава уништеним или нападнутим, каже Интерсосајети. 

„Кроз лажне и закамуфлиране 'унутрашње војне операције', Фулани џихадисти су били војно заштићени да упадну у јужне и средње пољопривредне површине, жбуње и шуме,” наводи невладина организација. „То се дешава у мери у којој се данас највећа концентрација џихадистичких терористичких активности Фулани сточара на југу и средњем појасу и другим подручјима под хришћанима на северу налази у близини војних или других безбедносних формација”.

Интерсосајети извештава да је држава Бенуе доживела највише хришћанских смртних случајева, са 1.450 смртних случајева, а затим следи држава Плато са 1.400. Државе Кадуна и Нигер такође су претрпеле значајне губитке, са 822 и 730 убијених хришћана. Поред губитка живота, извештај наглашава отмицу преко 8.400 хришћана широм земље, при чему се узнемирујући број ових појединаца никада нису вратили живи.

Насиље је довело до напада на 500 цркава само у 2023. години, чиме се дошло до укупно 18.500 напада на цркве од 2009. године.

Извештај такође наводи отмицу 70 хришћанских свештеника током године, са најмање 25 убијених. Ови напади нису били усмерени само на појединце, већ су и девастирали заједнице, са више од 300 хришћанских заједница које је наводно уништено 2023. године.

Обим расељења је алармантан, са милионима интерно расељених лица, посебно у државама као што је Бенуе.

Број смртних случајева који наводи Интерсосајети је удвостручен од броја који су предложили други посматрачи који такође подижу заставу упозорења о условима верских слобода у Нигерији који користе конзервативније процене. Ипак, конзервативније бројке указују на алармантну стопу насиља које се дешава у Нигерији. 

У свом извештају Светске листе посматрања за 2024. годину, Отворена врата наводе да је најмање 4.998 хришћана убијено због своје вере 2023. године широм света. Од тог броја, Отворена врата извештавају да је око 90% њих било у Нигерији, где је убијено више од 4.000. Отворена врата рангирају Нигерију као шесту најгору земљу на свету када је у питању прогон хришћана.

„Насиље исламских екстремистичких група као што су милитанти Фулани, Боко Харам и ИСВАП (Исламска држава у западноафричкој провинцији) повећало се током председавања Мухамеда Бухарија, стављајући Нигерију у епицентар циљаног насиља против цркве“, наводе Отворена врата у извештају. „Неуспех владе да заштити хришћане и казни починиоце само је ојачао утицај милитаната“.

Од 23. децембра до Божића, терористи за које се верује да су екстремисти међу муслиманским пастирима Фулани  убили су  скоро 200 људи и ранили 300 у координисаном нападу на више села у претежно хришћанским областима у држави Плато, наводи се у том извештају.

Интерсосајети, у свом извештају, позива на међународну пажњу и акцију, позивајући на именовање специјалног изасланика за хитне случајеве генералног секретара Уједињених нација за Нигерију и резолуцију Савета безбедности УН да се одобри свеобухватна истрага о систематским нападима на хришћане.

Извештај открива да је само у јануару 2024. године најмање 200 хришћана убијено широм Нигерије, укључујући више од 50 смртних случајева забележених у држави Плато.

Група наглашава потребу за глобалним одговором на решавање онога што описује као „џихадистички геноцид над хришћанима“ у Нигерији.

Нигеријска влада дуго је одбијала тврдње да насиље које се дешава у државама средњег појаса између сточара и фармера представља верско насиље. Хришћански заговорници људских права оптужили су владу да превиђа верске елементе и да не чини довољно да заштити грађане Нигерије. 

Амерички Стејт департмент избацио је Нигерију са листе „земаља од посебне забринутости” за 2024. годину упркос препоруци америчке Комисије за међународну верску слободу да то учини. Државни секретар Антони Блинкен  уклонио је Нигерију са листе ЦПЦ 2021. године након што је Нигерију на листу додао  тадашњи државни секретар Мајк Помпео под Трамповом администрацијом у децембру 2020. године.

У јануару, председник УСЦРИРФ-а Абрахам Купер и потпредседник Фредерик Дејви позвани су на саслушање у Конгресу о неуспеху Стејт департмента да одреди Нигерију и Индију као ЦПЦ.

Лидери УСЦИРФ-а тврде да „нема оправдања зашто Стејт департмент није одредио Нигерију... као земљу од посебне забринутости, упркос сопственим извештајима и изјавама“.


0 $type={blogger}:

Постави коментар