„Гебекли тепе“ („брдо са пупком“ или „брдо са трбухом“) налази се отприлике 16 км североисточно од Шанлиурфе, древног града у југоисточној Турској који се некада звао „Едеса“ и био познат као „Град пророка“. Иако овај оближњи град има богату верску историју, колико се далеко религија протеже у овом региону није било познато све до открића „Гебекли Тепеа“. Локалитет је на листи светске баштине УНЕСКО-а.
Архитектура и уметност
Смештено у колевци цивилизације, „Гебекли тепе“ (Брдо трбух) с правом је добило име. Док се возите кроз околна села (Дерман Коју, Гоктепе Коју и Оренџик Коју) – један од два начина да се дође до локалитета – до древног храма вас упућују знаци исписани спрејом на зиду. Затим се полако возите уз брда између поља која су вековима обрађивали пољопривредници, све док га не угледате, попут човека средњих година који лежи на леђима без кошуље, „Брдо трбух“ које се уздиже као највиша тачка у том подручју.
Ловци-сакупљачи који су изградили храм живели су у свету који је претходио писму, металу или грнчарству, и у време када су археолози мислили да се човечанство још увек није удружило да би се молило са свештеницима и жртвама, ипак су се ови неолитски верници некако организовали и пронашли начин да исеку и транспортују ове камене стубове од 16 тона уз брдо и поређају их у кружном, ритуалном облику.
Брдо је било прекривено огромном количином неолитских кремених алата – ножева, секира и врхова пројектила. Ови алати нису необични, али сам њихов број је својеврсни феномен, а чињеница да су коришћени за изградњу верског места, у време када су многи историчари и археолози веровали да храмови и верски обреди ове врсте још нису постојали, чини ово откриће још занимљивијим.
Значај у разумевању развоја религије
Историчар К. Шмит је веровао да је оно што је он назвао „катедралом на брду“ било ходочасничко место које је привлачило вернике удаљене и до 160 км. Откриће Гебекли Тепеа „сугерише, барем археолозима који тамо раде, [...] да је људски осећај светог – и људска љубав према добром спектаклу – можда довео до саме цивилизације“. Како је рекао водитељ ископавања Клаус Шмит: „Прво је дошао храм, па град“. Шмит верује да цивилизација није настала због еколошких разлога, како се до сада сматрало, већ да је „цивилизација производ људског ума“, теорија која би променила археологију пејзажа и наше разумевање историје.
Нова открића коначно почињу да мењају споро растући консензус археологије. Гебекли Тепе је „невероватно велики и задивљујући, у смешно раном датуму“, према речима Ијана Ходера, директора археолошког програма на Стенфордском универзитету. Одушевљен „огромним камењем и фантастичном, високо префињеном уметношћу“ у Гебеклију, Ходер — који је деценије провео на ривалским неолитским локалитетима — каже: „Многи људи мисле да то мења све... Изокреће цео систем.“ [Ако је ово истина, онда, како Ходер каже] „Све наше теорије су биле погрешне.“ (Newsweek)
Чак и са овим новим теоријама и променама у разумевању развоја цивилизација, религије и градова, Гебекли тепе тренутно и даље покреће више питања за археологију и праисторију него што даје одговора. Чини се да је локалитет изгубио на значају и напуштен је у 8. миленијуму пре нове ере, али очигледно има снажне импликације за наше разумевање древног света данас.
Библиографија
Gobekli Tepe: The World’s First Temple?, accessed 1 Dec 2016.Schmidt, K. "Góbekli Tepe, Southeastern Turkey A Preliminary Report on the 1995-1999 Excavations." Paléorient, Vol. 26 / 2000, pp. 45-54.Schmidt, K. "Göbekli Tepe – the Stone Age Sanctuaries. New results of ongoing excavations with a special focus on sculptures and high reliefs." Deutsches Archäologisches Institut, Documenta Praehistorica XXXVII (2010), pp. 239-256.The Birth of Religion, accessed 1 Dec 2016.The World's First Temple, accessed 1 Dec 2016.Turkey: Archaeological Dig Reshaping Human History, accessed 1 Dec 2016.Wilson, M. Biblical Turkey. Ege Yayinlari, Istanbul, 2014.
ИЗВОР: https://www.worldhistory.org/G%C3%B6bekli_Tepe/
0 $type={blogger}:
Постави коментар