- Главни град: Мадрид
- Језици: 65,3% шпански (званичан), 8,13% каталонски, 5,05% галицијски и 21,52%
остали
- Етничке групе: 56,68% Шпанци, 8,13% Каталонци, 5,05% Галицијци, 4,94%
Арагонци, 4,29% Баски и 20,91% остали
- Облик владавине: унитарна парламентарна уставна монархија
- Површина: 505.990 km2
- Број становника: 47.450.795 (2020.)
Верска демографија
Према истраживању које је у јулу 2021.
године спровео владин Центар за социолошка истраживања, 58,6% испитаника
идентификовало се као католици, а 2,4% као следбеници других верских
група. Поред тога, 10,4% је себе описало као „невернике“, 11,5% као
агностике, а 15% као атеисте; преосталих 1,9% није одговорило на питање.
Католичка организација Бискупска
конференција Шпаније проценила је 2017. године да има 32,6 милиона католика. Исламска
комисија Шпаније процењује да има 2,2 милиона муслимана; Федерација
евангелистичких верских субјеката процењује да има 1,5 милиона
протестаната; Федерација јеврејских заједница Шпаније процењује да има
између 40.000 и 45.000 Јевреја; Епископска православна скупштина Шпаније и
Португалије, кровна организација за различите православне цркве, изјавила је
2014. године да има 1,5 милиона православних хришћана; Јеховини сведоци
извештавају о приближно 120.000 чланова; Будистичка унија
Шпаније-Федерација будистичких ентитета процењује да има 100.000
будиста; а Црква Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа)
извештава о скоро 57.000 чланова. Друге верске групе укључују Хришћанску науку,
друге хришћанске групе, бахаије (12.000 чланова), Сајентолошку цркву (11.000
чланова) и хиндуисте (40.000). Аутономни градови Сеута и Мелиља у северној
Африци садрже највећи проценат нехришћана; скоро 50% становништва у оба
града су муслимани.
- Према студији Шпанског центра за социолошка истраживања из 2022. године 38,7% су непрактикујући католици, 17,9% католици, 14,8% атеисти, 12,3% агностици, 11,7% неверујући/равнодушни, 2,8% су друге вере и 1,8% неизјашњени.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 77,5% хришћана, 19,4% нерелигиозних, 2,6% муслимана, 0,2% етничких религија, 0,1% хиндуиста и 0,1% будиста.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 75,2% хришћана, 21% нерелигиозних, 3,3% муслимана и 0,5% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 86,68% хришћана (83,78% католика, 1,71% православних, 1,49% протестаната и 0,41% хришћана без деноминације), 10,27% нерелигиозних (8,76% агностика и 1,51% атеиста), 2,76% муслимана (2,7% сунита, 0,05% шиита и 0,01% исламских шизматика) и 0,29% осталих.
Правни оквир
Устав забрањује дискриминацију на
основу вере и предвиђа слободу религије и богослужења за појединце и
заједнице. Устав каже да нико не може бити приморан да сведочи о својој
вери или уверењу. Такође каже: „Ниједна религија неће имати државни карактер“,
али „јавни органи ће узети у обзир верска уверења шпанског друштва и сходно
томе одржавати одговарајуће односе сарадње са Католичком црквом и другим
деноминацијама“. Католичка црква је једина верска група која се
експлицитно помиње у уставу. Према кривичном закону, кривично је дело
спречавање или ометање верских служби или вређање или презир верских уверења,
церемонија или практиканата. Устав дозвољава ограничења у изражавању ако
је то „неопходно за одржавање јавног реда“.
Закон изриче казну од 8 до 12
месеци за особу која вређа осећања припадника верске групе, јавно омаловажава
догме, уверења, права или церемоније те верске групе или која јавно вређа
припаднике верске групе. Закон изриче исте казне и за појединца који јавно
омаловажава оне који не исповедају никакву веру или уверење. Закон такође
предвиђа затворску казну од шест месеци до годину дана или новчану казну за
сваког ко почини „профана дела“ која „вређају осећања“ припадника законом
заштићених верских конфесија у богомољи или на верским обредима.
Дефиниција злочина из мржње у
кривичном закону укључује дела „понижавања или непоштовања“ према жртвама због
њихове вере, са казнама од једне до четири године затвора. Антисемитизам
је посебно дефинисан у кривичном закону као злочин из мржње. По закону,
власти могу да истражују и кривично гоне кривична дела која су починиле
неонацистичке групе као терористичке злочине. Порицање геноцида је злочин
ако подстиче насилне ставове, као што су агресивно, претеће понашање или
језик. Закон такође предвиђа „Декларацију о репарацији и личном признању“
за оне који су доживели насиље или прогон због политичких, идеолошких или
верских уверења током Шпанског грађанског рата 1936-39 или касније диктатуре
Франциска Франка.
Влада не захтева да се верске
групе региструју, али регистрација верским групама даје одређене правне
погодности. Групе регистроване у Регистру верских субјеката који води
Канцеларија за верска питања у Министарству за председништво, односе са скупштином
и демократско памћење (Министарство председништва) могу да купују, изнајмљују и
продају имовину и могу да делују као правни субјект у парничном
поступку. Регистрација подразумева попуњавање образаца доступних на сајту
министарства и обезбеђивање оверене документације о оснивачком и оперативном статуту
верске групе, њеним законским представницима, територијалном делокругу, верским
наменама и адреси. Сва лица или групе имају право да практикују своју веру
без обзира да ли су регистровани као верски ентитет или не.
Регистроване групе које желе да
потпишу споразуме о сарадњи са државом морају стећи notorio arraigo („дубоко
укорењен” или стални) статус преко Канцеларије за верска питања Министарства
председништва. Да би постигле овај статус, групе морају имати неодређени
„релевантан“ број следбеника, присуство у земљи најмање 30 година и „ниво
ширења“ у општој популацији за који влада сматра да показује „друштвено
присуство“, што даље није дефинисано. Групе такође морају доставити
документацију која доказује да је група верске природе Канцеларији за верска
питања, која води Регистар верских субјеката. Јеховини сведоци, Будистичка
унија Шпаније-Федерација будистичких ентитета, Црква Исуса Христа и Епископска
православна скупштина Шпаније и Португала су регистроване религије са статусом notorio
arraigo.
Влада одржава билатерални
споразум са Светом Столицом, који је делимично потписала Епископска
конференција Шпаније. Бискупска конференција сарађује са владом у име целе
католичке заједнице. Према споразуму са Светом столицом из 1979. године,
поједине католичке бискупије и жупе нису обавезне да се региструју код
владе. Католичка црква је једини верски субјект коме особе могу добровољно
издвајати 0,7% својих пореза. Влада такође има споразуме о сарадњи са Исламском
комисијом Шпаније, Федерацијом евангелистичких верских субјеката и Федерацијом
јеврејских заједница Шпаније. Ови споразуми са четири преовлађујуће
религије у земљи – католицизмом, исламом, протестантизмом и јудаизмом – су
правно обавезујући и дају верским групама одређене пореске олакшице и могућност
куповине и продаје имовине, отварања богомоља и обављања других легалних
послова. Споразуми такође дају грађанску ваљаност венчањима које обавља
свештенство и дозвољава постављање учитеља у школе и капелана у болницама,
војсци и затворима. Групе са споразумима о сарадњи такође имају право на
државне грантове којима се управља независно. Споразуми покривају правне,
образовне, културне и економске послове; поштовање вере од стране
припадника оружаних снага и војну службу свештенства и припадника верских
редова.
Ако Канцеларија за верска питања
сматра да је подносилац захтева за регистрацију нерелигијска група, подносилац
захтева може бити уписан у Регистар удружења који води Министарство унутрашњих
послова. Укључивање у овај регистар даје правни статус, али не даје друге
погодности. Сама регистрација једноставно наводи удружење и његову
историју у владиној бази података. Регистрација као удружења претходи
захтеву да влада сматра да је удружење од опште користи, које пружа исте
пореске олакшице као и добротворне организације, укључујући ослобађање од
пореза на приход и пореза на доприносе. За такву класификацију, удружење
мора бити регистровано две године и одржавати нето позитиван фискални биланс.
Фондација за плурализам и суживот
је владино тело при Министарству Председништва које промовише верску слободу и
разноликост. Обезбеђује средства за некатоличке верске деноминације које
имају споразум о сарадњи са владом у подршци активностима које промовишу
културну, образовну и друштвену интеграцију. Пружа нефинансијску помоћ
другим верским групама регистрованим код владе како би се повећала свест
јавности. Фондација такође промовише дијалог и зближавање међу верским
групама и интеграцију религије у друштво. Блиско сарађује са Канцеларијом
за верска питања.
Влада финансира верске службе у
оквиру затворског система за католичке и муслиманске групе, укључујући недељну
католичку мису, католичку исповест и исламску молитву петком. Споразуми о
сарадњи Федерације јеврејских заједница Шпаније и Федерације евангелистичких
верских субјеката са владом не укључују одредбе о јавно финансираним
услугама. Ове групе врше верске услуге у затворима о свом трошку.
Влада гарантује приступ центрима
за тражиоце азила и избеглице верским радницима група уз споразуме о сарадњи са
државом како би ове групе могле да пруже директну помоћ, о свом трошку, својим
следбеницима у центрима. Верски радници из група без споразума о сарадњи
са владом могу да уђу у центре за интернирање на захтев Министарству председништва.
Војна правила и споразуми о
сарадњи са владом дозвољавају верске војне сахране и капеланске службе за
католике, муслимане, протестанте и Јевреје, ако то затражи породица
преминулог. Друге верске групе могу вршити верске сахране на захтев.
Влада признаје бракове које
склапају све верске заједнице са статусом notorio arraigo. Припадници
верских група без овог статуса морају се венчати у грађанској церемонији.
Региони Мадрида и Каталоније
одржавају споразуме са неколико верских група које имају споразуме са
националном владом. Ови регионални споразуми дозвољавају активности као
што је пружање верске помоћи у болницама и затворима под регионалном
јурисдикцијом. Централна влада финансира ове услуге за затворе и војску, а
регионалне владе финансирају болничке услуге. Према централној влади, ови
поднационални споразуми не могу бити у супротности са принципима савезних
споразума, који имају предност.
Верске групе морају да поднесу
захтев локалним самоуправама за дозволу за отварање богомоље, заједно са другим
установама намењеним за јавну употребу. Захтеви за лиценце се разликују од
општине до општине. Потребна документација је обично иста као и за друге
пословне установе које желе да отворе простор за јавну употребу и укључује
информације као што су архитектонски планови и максимални капацитет. Верске
групе такође морају обавестити Канцеларију за верска питања након отварања
нових богомоља.
Локалне самоуправе су дужне да
разматрају захтеве за коришћење јавног земљишта за отварање богомоље. Ако
општина одлучи да одбије такав захтев након одмеравања фактора као што су
доступност и додата вредност заједници, градско веће мора да образложи своју
одлуку страни која је поднела захтев.
Закон захтева да најмање 10
заинтересованих ученика започне нове часове веронауке у државним школама за
религије које нису католичанство. Како је наведено у споразумима о сарадњи
са верским групама, Влада обезбеђује средства за плате наставника католичке
веронауке у државним школама и, када то затражи најмање 10 ученика, финансирање
исламских и протестантских наставника. Јеврејска заједница такође има
право на државно финансирање за јеврејске инструкторе, али је то
одбила. Курсеви нису обавезни. Они ученици који одлуче да не похађају
курсеве веронауке морају да похађају алтернативни курс који покрива опште
друштвене, културне и верске теме. Регионалне владе су одговорне за развој
наставних планова и програма и финансирање наставника за верско образовање, са
изузетком Андалузије, Арагона, Канарских острва, Кантабрије и аутономних
градова Сеута и Мелиља, који наставне планове и програме и финансирање
образовања препуштају националној влади у у складу са својим регионалним
статутима.
Аутономни региони генерално имају
овлашћење да развију услове за инструкторе верске наставе и да потврђују њихове
акредитиве, иако се неки поверавају националној влади. Будући инструктори
морају да доставе личне податке, доказ да их просветни орган региона у коме се
пријављују за рад никада није отпустио, диплому према захтеву региона и било
који други услов који прописује верско удружење коме припадају. Верска
удружења морају доставити влади списак одобрених инструктора. Смернице Исламске
комисије Шпаније које је одобрило Министарство образовања наглашавају
инструкције о „умереном исламу“ у богослужбеним праксама, са нагласком на
плурализму, разумевању, верској толеранцији, решавању сукоба и
коегзистенцији. Исламска комисија Шпаније такође захтева од инструктора да
имају сертификат о обуци у исламском образовању. Приватне верске школе,
без обзира да ли добијају јавна средства или не, морају се придржавати владиних
прописа о образовању. Приватне верске школе које не добијају јавна
средства морају додатно добити овлашћење за рад од регионалних образовних
власти.
Католичко и јеврејско свештенство
може укључити време проведено на мисијама у иностранству у обрачуне за
социјално осигурање и може тражити пензију за највише 38,5 година
службе. Протестантски свештеници имају право да примају бенефиције
социјалног осигурања, укључујући здравствено осигурање и државну пензију са
максималним кредитом од 15 година радног стажа, али услови за пензију за ово
свештенство су строжији него за католичко свештенство. Муслиманско,
православно и свештенство Јеховиних сведока такође имају право на бенефиције
социјалног осигурања према условима посебних споразума о социјалном осигурању
које је свака од ових група преговарала са државом.
2021 Report on International Religious Freedom: Spain, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/spain/
0 $type={blogger}:
Постави коментар