ЏИБУТИ

• Главни град: Џибути
• Језици: сомали, афар, арапски и француски
• Етничке групе: 56,2% Сомалијци, 24,2% Афарци, 15,6% Арапи (6,7% џибутски, 4,5% јеменски, 4,4% омански) и 5% остали
• Облик владавине: Унитарна председничка република под ауторитарном диктатуром доминантне странке
• Површина: 23.200 km²
• Број становника: 921.804 (процена 2020.)

 

Верска демографија

Процењује се да од 938.000 становника (средином 2021.), 94% чине сунитски муслимани. Према Министарству за исламска питања, муслимани шиити, римокатолици, протестанти, етиопски православци, грчки православци, Јеховини сведоци, хиндуисти, Јевреји, бахаији и атеисти чине преосталих 6%. Немуслиманско становништво је углавном концентрисано у граду Џибути и укључује држављане и странце рођене у иностранству.

Канцеларија Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице процењује регистровану избегличку популацију на 34.000, од ​​којих је 42% из Сомалије, 37% из Етиопије, 18% из Јемена и 3% из Еритреје. Избеглице су и муслимани и немуслимани, али не постоје подаци о њиховој верској пропорцији.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 96,2% муслимана, 2,2% хришћана, 1,4% нерелигиозних, 0,1% осталих и малих религија и 0,1% етничких религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 96,9% муслимана, 2,3% хришћана и 0,8% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 97,67% муслимана сунита, 1,1% хришћана (0,77% католика, 0,2% православних, 0,09% протестаната и 0,04% хришћана без деноминације), 1,1% нерелигиозних (1,06% агностика и 0,04% атеиста) и 0,13% осталих.

Правни оквир

Ислам је религија државе, према уставу. Устав налаже влади да поштује све вере и гарантује једнакост пред законом, без обзира на вероисповест. Закон не намеће санкције онима који не поштују исламска учења или практикују друга верска уверења. Устав забрањује политичке странке засноване на религији.

Министарство за исламска и културна питања, преименовано у мају у Министарство за исламска питања и вакуфе, има надлежност над свим исламским питањима и институцијама, укључујући џамије, верске догађаје и приватне исламске школе. Имами су службеници министарства; држава поседује џамијску и другу имовину. Високи исламски савет министарства проверава све молитве петком.

Председник полаже исламску верску заклетву.

Влада захтева од свих страних и домаћих верских група да се региструју подношењем пријаве Министарству унутрашњих послова, које спроводи дуготрајну истрагу о групи. Истрага разматра вођство групе, верску припадност, изворе финансирања и циљеве групе у земљи. Везе са верским групама које се сматрају екстремистичким, јаке политичке агенде и односи са непријатељским страним нацијама су фактори који могу довести до одбијања пријаве групе. Домаће и стране муслиманске верске групе такође морају да обавесте Високи исламски савет при Министарству за исламска питања и вакуфе о свом постојању и намери да раде. Муслиманске и немуслиманске стране верске групе такође морају да добију одобрење од Министарства спољних послова за деловање у земљи. Када се одобри, свака страна верска група потписује једногодишњи уговор у којем детаљно наводи обим својих активности, а њени радници морају да добију радне дозволе и купе годишње боравишне карте. Стране верске групе морају да подносе тромесечне извештаје Министарству спољних послова и сваке године обнављају уговоре. Тромесечни извештај детаљно описује активности, порекло финансирања активности и обим обављеног посла и идентификује кориснике. Верске групе не смеју да делују у међувремену док чекају регистрацију.  

Муслимани могу поднети питања о личном статусу као што су брак, развод и наслеђе било на породичне судове, чији законик укључује елементе грађанског и исламског права, или на грађанске судове. Грађански судови се баве истим питањима за немуслимане. Грађани се званично сматрају муслиманима ако се изричито не идентификују са другом верском групом. Предмети у породичним судовима, који се називају шеријатски судови, имају две фазе. Подносилац жалбе прво подноси притужбу месном већу (кади), које или доноси пресуду или прослеђује случај породичном суду. Ако подносилац жалбе није задовољан одлуком кадије или породичног суда, може се жалити првостепеном суду породичног суда или Врховном шеријатском савету.

Министарство за исламска питања и вакуфе и Министарство образовања заједно надгледају наставне планове и програме и сертификацију наставника у око 40 исламских школа, осим две верске школе које води Краљевина Саудијска Арабија у земљи, а које прате саудијски наставни план и програм. Другим међународним школама је дозвољено да понуде сопствени наставни план и програм. Систем јавних школа је секуларан и не нуди курсеве о одређеним религијама; веронаука се уопште предаје, заједно са другим предметима. Приватне школе које воде верске организације морају свим ученицима, укључујући и немуслимане, понудити грађанско и морално образовање засновано на исламским принципима.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Djibouti, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/djibouti/