ДАНСКА

• Главни град: Копенхаген
• Језици: дански (званични)
• Етничке групе: 85,38% Данци, 1,11% Турци и 13,51% остали (2022.)
• Облик владавине: Унитарна парламентарна уставна монархија
• Површина: 42.933 km²
• Број становника: 5.883.562 (процена 2022.)

 

Верска демографија

Крајем 2021. године, 73,2% данске популације били су чланови Евангеличке лутеранске цркве према Статистичком заводу Данске. У 2021. години, 8.961 члан напустио је Евангеличку лутеранску цркву, што представља најмањи годишњи број оних који су напустили ту цркву од 2007. године. Црквени историчар са Универзитета у Копенхагену приписао је овај развој пандемији, која је истакла значај верских заједница. Данска влада не прикупља податке о верској припадности ван Евангеличке лутеранске цркве. Професор је у априлу 2020. године проценио да има око 250.000 муслимана, што чини 4,4% становништва. Муслимани су концентрисани у највећим градовима, посебно у Копенхагену, Оденсеу и Архусу. Министарство спољних послова процењује да друге верске групе, од којих свака чини мање од 1% становништва, укључују, у опадајућем редоследу величине, римокатолике, Јеховине сведоке, српске православне хришћане, Јевреје, баптисте, будисте, чланове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, пентикосталце, припаднике бахаи вере и неденоминационе хришћане. Према истраживању из 2020. године које је објавило Министарство за имиграцију и интеграцију, око 11% становништва се не изјашњава као припадник верске групе или се идентификује као атеиста. Организација Јеврејска заједница у Данској процењује да у земљи живи између 6.000 и 8.000 Јевреја, углавном у области Копенхагена. 

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 80,7% хришћана, 11,8% нерелигиозних, 6% муслимана, 0,8% будиста, 0,4% етничких религија, 0,2% хиндуиста и 0,1% осталих и малих религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 81,9% хришћана, 12% нерелигиозних, 5,1% муслимана и 1% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 81,06% хришћана (78,49% протестаната, 2,07% хришћана без деноминације, 0,78% католика и 0,62% православних), 12,81% нерелигиозних (11,32% агностика и 1,49% атеиста), 5,26% муслимана (4,44% сунита, 0,73% шиита и 0,08% исламских шизматика) и 0,87% осталих.

Правни оквир

Устав проглашава Евангеличку лутеранску цркву установљеном црквом у земљи, која ће добити државну подршку и којој владајући монарх мора припадати. Устав такође каже да ће појединци бити слободни да формирају конгрегације за богослужење у складу са својим уверењима, под условом да се ништа „неће поучавати или чинити у супротности са добрим моралом или јавним редом“. Устав предвиђа да нико не може бити лишен приступа пуном уживању грађанских и политичких права због верских уверења и да се та уверења не смеју користити за избегавање поштовања било које заједничке грађанске дужности. Забрањује да се од појединаца захтева да дају личне финансијске прилоге верским конфесијама којих се не придржавају.

Закон забрањује говор мржње, укључујући и верски говор мржње, а као казне наводи новчану казну (ненаведен износ) или највише две године затвора. Закон такође забрањује подстицање на тероризам, убиство, силовање или насиље у вези са верским покретима или обуком и прецизира казне, укључујући новчану казну или казну затвора од највише три године.

Евангеличка лутеранска црква је једина верска група која прима средства кроз државне грантове и добровољне доприносе који се одбијају од пореза које плаћају њени чланови кроз одбитак са платног списка. Добровољни доприноси за умањење платног списка чине око 79% оперативног буџета Евангеличке лутеранске цркве, а владини грантови доприносе са још 10%; преосталих 11% долази од разних активности, као што је приход од коришћења црквене имовине. Чланови других признатих верских заједница не могу давати доприносе путем одбитка на платном списку, али могу добровољно донирати својој заједници и добити порески одбитак. Евангеличка лутеранска црква и друге државно признате верске заједнице имају овлашћења да врше регистрацију грађанских заједница и промене имена. Евангеличка лутеранска црква такође региструје рођене и умрле својих чланова.

Министарство за црквена питања је одговорно за додељивање званичног статуса верским групама које нису Евангеличка лутеранска црква кроз признање краљевским декретом (за групе признате пре 1970. године) или путем службене регистрације. Конгрегације нису обавезне да се региструју по закону, иако је регистрација потребна за добијање пореских олакшица. Верске заједнице морају да се придржавају годишњих захтева за извештавањем како би задржале признање од стране власти. Према Министарству за црквена питања, постоји 448 верских група и конгрегација које влада званично признаје или су повезане са признатим групама: 338 хришћанских, 65 муслиманских, 16 будистичких, 7 хиндуистичких, 3 јеврејске и 19 других група и конгрегација, укључујући бахаје, заједницу алеви и следбенике аутохтоног нордијског система веровања Форн Сидр.

Признате верске групе могу обављати законске церемоније венчања, именовати и крштавати децу са правним дејством, издавати законске умрлице, добијати боравишне дозволе за страно свештенство, оснивати гробља и примати различита ослобођења од пореза на додату вредност. Закон дозвољава само верским заједницама признатим пре 1970. да издају изводе из матичне књиге рођених, крштених и венчаних. У складу са законом из 2018. године којим се признају религије ван Евангеличке лутеранске цркве, ова привилегија престаје важити за све верске заједнице осим Евангеличку лутеранску цркву у 2023 години. Припадници других верских заједница или појединци који нису у вези са признатом верском групом могу имати изводе из матичне књиге рођених и умрлих које издају здравствени органи.

Држава даје право групама које нису признате ни краљевским декретом ни процесом регистрације, као што је Сајентолошка црква, да се баве верским праксама без јавне регистрације. Држава не даје непризнатим верским групама статус потпуно ослобођених пореза, али чланови могу одбити доприносе овим групама од својих пореза.

Закон кодификује процес регистрације за верске заједнице које нису Евангеличка лутеранска црква и једнако третира оне које су признате краљевским декретом и оне које су одобрене регистрацијом. Верска заједница мора имати најмање 50 пунолетних чланова који имају статус резидента и поседују данско држављанство. За скупштине које се налазе у ретко насељеним регионима као што је Гренланд, влада примењује нижи праг становништва, који варира у зависности од укупног броја становника региона.

Верске групе које траже регистрацију морају Министарству за црквена питања доставити документ који описује централну традицију и најважније ритуале групе. Група која се пријављује за регистрацију такође мора доставити копију својих правила, прописа и организационе структуре; ревидирани финансијски извештај (који мора да подноси годишње); информације о руководству групе; и изјаву о броју пунолетних чланова са сталним боравком у земљи. Групе такође морају имати формалне процедуре за чланство и своје учење учинити доступним свим члановима. Министарство доноси коначну одлуку о пријавама за регистрацију након што добије препоруке групе коју чине правник, верски историчар, социолог религије и нерукоположени теолог.

Закон забрањује ношење маски и покривала за лице, укључујући бурке и никабе, на јавним местима. Прекршитељи се суочавају са казнама у распону од 1.000 до 10.000 данских круна (150-1.500 долара). Новчане казне су 1.000 круна (150 долара) за први прекршај, 2.000 круна (310 долара) за други, 5.000 круна (760 долара) за трећи и 10.000 круна (1.500 долара) за четврти и наредни прекршај.

Закон забрањује судијама да током судског поступка носе верске симболе као што су мараме, турбани, кипе и велика распећа.

Закон захтева од особа да се рукују током церемоније натурализације како би добили данско држављанство, иако су власти суспендовале тај услов током пандемије ЦОВИД-19. Влада је у децембру усвојила закон којим се поново уводи захтев руковања за церемоније држављанства почевши од 1. јануара 2022. године.

Све јавне и приватне школе, укључујући и верске школе, добијају државну финансијску подршку. Министарство за децу и образовање надгледа приватне школе, што укључује надзор над наставним стандардима, регулисање усклађености са државним прописима о наставном плану и програму и финансијски преглед. Одбор за образовање и квалитет спроводи систематски надзор и има овлашћење да издаје директиве појединачним институцијама, обуставља грантове и укида финансијску подршку. Државне школе морају предавати теологију Евангеличке лутеранске цркве. Инструктори су наставници јавних школа, а не појединци које обезбеђује Евангеличка лутеранска црква. Часови веронауке су обавезни у разредима 1-9, иако ученици могу бити изузети ако родитељ поднесе захтев у писаној форми. Не нуде се алтернативни часови.

Наставни план и програм Евангеличке лутеранске цркве курса од 1. до 6. разреда фокусира се на животну филозофију и етику, библијске приче и историју хришћанства. У 7-9 разредима, наставни план и програм додаје модул о светским религијама. Курс је факултативан у 10. разреду. Ако ученик има 15 или више година, ученик и родитељ морају заједнички затражити изузеће ученика. Приватне школе морају предавати часове веронауке у разредима 1-9, укључујући светске религије у разредима од 7-9. Часови веронауке који се предају у разредима 1-9 не морају да укључују теологију Евангеличке лутеранске цркве. Закон дозвољава колективну молитву у школама, али свака школа мора регулисати молитву на неутралан, недискриминаторски начин, а ученицима мора бити дозвољено да одустану од учешћа.

Закон захтева од родитеља у заједницама са значајном незападњачком популацијом да шаљу децу од једне године у вртиће које финансира влада, где уче шта се сматра данским вредностима, укључујући божићне и ускршње традиције. Казна за непоштовање је губитак тромесечних социјалних давања у износу до 4.557 круна (700 долара).

Војна служба, обично четири месеца, обавезна је за све физички спремне мушкарце старије од 18 година. Постоји изузеће за приговоре савести, укључујући и на верској основи, што омогућава алтернативну цивилну службу. Појединац који жели да служи алтернативну службу као приговарач савести мора да се пријави у року од осам недеља од пријема обавештења о служењу војног рока. О пријави одлучује Управа за приговараче савести и она мора показати да је војна служба било које врсте неспојива са савешћу појединца. Алтернативно служење може се одвијати у различитим друштвеним и културним институцијама, мировним покретима, организацијама повезаним са Уједињеним нацијама, црквама и екуменским организацијама и еколошким организацијама.

Закон забрањује ритуално клање животиња, укључујући кошер и халал клање, без претходног омамљивања и ограничава ритуално клање са претходним омамљивањем на говеда, овце, козе и кокошке. Сва клања се морају обавити у кланици. Кланице које врше ритуално клање дужне су да се региструју у Управи за ветерину и храну. За кршење овог закона предвиђена је новчана казна или казна затвора до четири месеца. Халал и кошер месо се може увозити.

Закон захтева да чланови свештенства са законским овлашћењем да склапају бракове на адекватан начин владају данским језиком и да заврше дводневни курс о породичном праву и грађанским правима којим управља Министарство за црквена питања. Закон такође захтева да верски радници „не смеју да се понашају или поступају на начин који их чини недостојним да врше јавна овлашћења“. Влада може одузети право на склапање брака верским радницима за које сматра да не поштују ове одредбе.

По закону, Министарство за имиграцију и интеграцију може да спречи улазак страним верским личностима које већ немају боравишну дозволу ако утврди да њихово присуство представља опасност по јавни ред. У таквим случајевима, министарство ставља појединце на националну санкциону листу и забрањује им улазак на две године, а тај период може да продужи. Листа санкција се не односи на држављане и становнике Европске уније.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Denmark, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/denmark/