- Главни град: Киншаса
- Језици: француски (званични), киконго, лингала, свахили и луба (национални) и
преко 200 локалних језика
- Етничке групе: 250 народа и племена. Банту народи чине 80%, а остали 20%
становништва.
- Облик владавине: Унитарна полупредседничка република
- Површина: 2.345.409 km2
- Број становника: 108.407.721 (процена 2022.)
Верска демографија
У 2010. години, Истраживачки
центар Пју је проценио да су 95,8% становништва хришћани, 1,5% муслимани, а
1,8% је изјавило да нема верску припадност. Од хришћана, процењује се да
су 48,1% протестанти, укључујући евангелистичке хришћане и Цркву Исуса Христа
на Земљи преко пророка Симона Кимбангуа (кимбангвисти), и 47,3% римокатолици. Постоји
око 60 протестантских деноминација. Друге хришћанске групе су Јеховини
сведоци, Црква Исуса Христа светаца последњих дана и Грчка православна црква. Постоје
мале заједнице хиндуиста, Јевреја, будиста, бахаија и следбеника аутохтоних
религија. Муслимански лидери процењују да њихова заједница чини око 5%
становништва.
Значајан део становништва
комбинује традиционална веровања и обичаје са хришћанством или другим верским
уверењима.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 91,6% хришћана, 5,5% етничких религија, 1,6% муслимана, 0,6% нерелигиозних, 0,5% осталих и малих религија и 0,1% хиндуиста.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 95,8% хришћана, 1,7% нерелигиозних, 1,5% муслимана и 1% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 94,98% хришћана (54,93% католика, 45,32% протестаната, 0,54% хришћана без деноминације и 0,04% православних), 2,51% етничких религија, 1,47% муслимана (1,41% сунита и 0,07% шиита), 0,45% нерелигиозних (0,43% агностика и 0,02% атеиста) и 0,59% осталих.
- Истраживање из 2013-14. године које је спровео Програм демографских и здравствених истраживања показало је да хришћани чине 93,7% становништва (при чему католици чине 29,7%, протестанти 26,8%, а остали хришћани 37,2%). Нови хришћански верски покрет, кимбангвизам, имао је 2,8%, док су муслимани чинили 10%.
Правни оквир
Устав забрањује верску
дискриминацију и предвиђа слободу вероисповести и право на богослужење, уз
„поштовање закона, јавног поретка, јавног морала и права
других”. Прописује да се право на верску слободу не може укинути чак ни
када влада прогласи ванредно или опсадно стање.
Закон регулише оснивање и рад
верских група. Према закону, влада може законски признати, суспендовати
признавање или распустити верске групе. Влада признатим верским групама
даје статус ослобођене пореза. Непрофитне организације, укључујући стране
и домаће верске групе, морају се регистровати код владе да би добиле званично
признање достављањем копије својих подзаконских аката и устава. Од верских
група се захтева да се региструју само једном за групу као целину, али
непрофитне организације повезане са верском групом морају се регистровати
одвојено. По пријему поднеска, Министарство правде издаје привремено
одобрење и, у року од шест месеци, трајно одобрење или одбијање. Осим ако
министарство изричито не одбије пријаву, група се сматра одобреном и
регистрованом након шест месеци чак и ако министарство није донело коначну
одлуку. Пријаве међународних седишта верских организација морају да буду
одобрене од стране Председништва након подношења преко министарства. Закон
захтева да званично признате верске групе делују као непрофитне и поштују општи
јавни ред. Такође дозвољава верским групама да оснивају богомоље и
обучавају свештенство. Закон прописује казне до две године затвора, новчану
казну од 200.000 конгоанских франака (100 долара) или обоје за групе које нису
правилно регистроване, али примају поклоне и донације у име цркве или друге
верске организације.
Према органском закону Независне
националне изборне комисије из 2006. године, осам верских конфесија (Католичка
црква, Протестантске групе, Исламска верска заједница, Војска спаса, Независна
црква Конга, Кимбангвисти, Црква препорода и Православна црква) које испуњавају
одређене карактеристике у погледу свог статуса и надлежности у изборним питањима
(тј. делују као организације цивилног друштва) задужени су за именовање председника
Независне националне изборне комисије.
Устав дозвољава јавним школама да
раде са верским властима на пружању верског образовања ученицима у складу са
верским уверењима ученика ако родитељи то траже. Државне школе које
финансирају верске институције могу да пружају верску наставу. Школе у
државном власништву можда не налажу верску наставу, али могу понудити веронауку
као предмет.
2021 Report on International Religious Freedom: Democratic Republic of the Congo, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/democratic-republic-of-the-congo/
0 $type={blogger}:
Постави коментар