- Главни град: Праг
- Језици: 88,76% чешки, 4,45% непознато, 1,48% словачки и 5,31% остали (попис
2011.)
- Етничке групе: 64,31% Чеси, 25,32% неизјашњени, 5% Моравци, 1,41% Словаци и
3,96% остали (попис 2011.)
- Облик владавине: Унитарна парламентарна република
- Површина: 78.871 km2
- Број становника: 10.516.707 (процена 2022.)
Верска демографија
Према попису из 2021. године, од
70% грађана који су одговорили на питање о својим верским убеђењима, приближно
48% их није имало, 10% су били римокатолици, 13% није наводило одређену веру, а
9% се поистоветило са различитим религијским верама, укључујући Евангеличку
цркву чешке браће, Чехословачку хуситску цркву, друге хришћанске цркве,
јудаизам, ислам и будизам. Академици процењују да има 10.000 Јевреја, док
Федерација јеврејских заједница процењује да их има 15.000 до 20.000. Вође
муслиманске заједнице процењују да има 10.000 муслимана, од којих су већина
имигранти. Према извештају Истраживачког центра Пју из 2018. године на
основу анкете из 2015. на 1.490 одраслих особа, 72% особа се не идентификује са
верском групом, 21% се изјашњава као католици, 3% као протестанти, 1% као
православци и 3% као други или нису знали или су одбили да одговоре.
- Према попису из 2021. године било је: 47,77% нерелигиозних, 30,05% неизјашњених, 9,56% верника без деноминације, 9,36% католика, 2,43% осталих хришћана и 0,83% осталих.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 69,7% нерелигиозних, 26,8% хришћана, 2,9% осталих и малих религија, 0,4% будиста, 0,1% муслимана и 0,1% етничких религија.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 78,4% нерелигиозних, 20,9% хришћана и 0,7% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 64,28% нерелигиозних (58,47% агностика и 5,8% атеиста), 34,98% хришћана (30,82% католика, 3,95% протестаната, 0,33% православних и 0,09% хришћана без деноминације) и 0,74% осталих.
- Према попису из 2011. године било је: 44,67% непознато, 34,53% без религије, 10,37% римокатолика, 6,76% неизјашњених, 0,5% евангелиста и 3,17% осталих.
Правни оквир
Устав се изричито не бави
слободом вероисповести, али Повеља о основним правима и слободама, допунски
уставни документ, предвиђа слободу верских убеђења и основна права свих, без
обзира на веру и вероисповест. У њему се наводи да сваки појединац има
право да промени религију или веру; да се уздржи од верских уверења; и
да слободно практикује религију, сам или у заједници, приватно или јавно, „кроз
богослужење, учење, праксу, светковање“. Повеља дефинише верска друштва,
признајући њихову слободу да јавно или приватно исповедају своју веру и да
самостално управљају својим пословима, независно од државе. Предвиђено је
да приговарачи савести не могу бити принуђени на служење војног рока и да се законом
утврђују услови за верску наставу у државним школама.
Закон наводи да је Одељење за
цркве Министарствa културе одговорно за верска питања. Верске групе нису
по закону обавезне да се региструју код владе и могу слободно да обављају
верске активности без регистрације. Закон успоставља двостепени систем за
верске групе које одлуче да се региструју у министарству. Министарство
разматра пријаве за регистрацију првог и другог нивоа уз доприносе других
владиних тела, као што је Канцеларија за заштиту приватних података и спољних
стручњака за верска питања. Закон не утврђује рок у којем министарство
одлучује о регистрационој пријави. Подносиоци захтева којима је одбијена
регистрација могу се жалити Одељењу за цркве да преиспита своју одлуку и, ако
буду поново одбијени, судовима.
Да би се квалификовала за први
(нижи) ниво, верска група мора да достави најмање 300 потписа пунолетних
чланова који стално бораве у земљи, оснивачки документ који наводи основна
начела вере и јасно дефинисану структуру фидуцијарних одговорности Одељењу за
цркве. Регистрација првог нивоа даје ограничене пореске олакшице,
укључујући ослобађање од пореза на камату зарађену на депозите на текућим
рачунима, донације и доприносе чланова.
За регистрацију другог (вишег)
нивоа, група мора бити регистрована у Одељењу за цркве као првостепена група 10
година, да има објављене годишње финансијске извештаје све време регистрације и
да има чланство од најмање 0,1% становништва, односно око 10.700
лица. Група мора доставити овај број потписа као доказ. Регистрација
другог реда даје верским групама право на пореске олакшице које се дају групама
првог реда и на коришћење посебних права, укључујући вођење венчања, подучавање
веронауке у државним школама и вршење капеланства у војсци и затворима. Затвореници
могу имати посете сопственог свештенства, без обзира на статус
регистрације. Верске групе другог реда регистроване пре 2002. године имају
право на државне субвенције.
Верске групе регистроване пре
2002. године добиле су аутоматски статус другог реда без испуњавања услова за
регистрацију другог нивоа. Ове групе морају објавити годишњи извештај о
остваривању посебних права, укључујући вођење венчања, подучавање веронауке у
државним школама и одржавање капеланства у војсци и затворима.
Постоје 42 државно регистроване
верске групе, 21 првог и 21 другог реда.
Нерегистроване верске групе су
слободне да се окупљају и верују, али не могу легално да поседују
имовину. Нерегистроване групе могу формирати удружења грађана да поседују
и управљају својом имовином.
Закон овлашћује владу да врати
земљу или другу имовину која је конфискована током комунистичке ере и која је
још увек у поседу владе за 17 верских група (од којих су највеће Римокатоличка
црква, Савез јеврејских општина, Евангелистичка црква чешке браће и Хуситска црква). Влада
процењује укупну вредност имовине у њеном поседу која може да буде враћена на
75 милијарди круна (3,5 милијарди долара). Закон такође издваја 59
милијарди круна (2,8 милијарди долара) за компензацију за имовину – углавном у
поседу приватних лица или ентитета или локалних или регионалних влада – која се
не може вратити, а која се може исплатити у периоду од 30 година који се
завршава 2043. године. Договором међу оштећеним верским групама, закон додељује
приближно 79% ових средстава Католичкој цркви и 21% осталих 16
група. Закон је прописао рок од годину дана до 2013. године за верске
групе да поднесу захтеве за реституцију одузете имовине. Државна агенција
у поседу имовине за коју је група поднела захтев за реституцију решава тај
захтев. Ако државна агенција одбије имовинскоправни захтев, подносилац
захтева може да се жали на одлуку суду.
Закон дозвољава верским групама
другог реда да се пријаве преко Одељења за цркве за наставу веронауке у
државним школама ако постоји потражња за таквим часовима. Једанаест од 21
групе другог нивоа има дозволу да држи часове веронауке. Верске групе
обезбеђују учитеље, а држава им исплаћује плате. Ако државна школа нема
довољно средстава да плати своје наставнике веронауке, верске групе их
плаћају. Долазак ученика на верску наставу је факултативни. Према
закону, ако се на почетку школске године седам или више ученика пријави за
одређени верски час, школа мора понудити тај предмет онима који су се
пријавили.
Влада не регулише верску наставу
у приватним школама.
Закон забрањује говор који
подстиче на верску мржњу, као и негирање геноцида и злочина из нацистичког и
комунистичког доба. Прекршиоцима може бити изречена казна затвора до три
године.
Верски радници који нису из
земаља Европског економског простора или Швајцарске морају да добију дугорочну
боравишну и радну дозволу да би остали у земљи дуже од 90 дана. Не постоји
посебна категорија виза за верске раднике. Страни мисионари и свештенство
морају испуњавати услове за стандардну радну дозволу.
Закон одређује 27. јануар као Дан
сећања на холокауст.
2021 Report on International Religious Freedom: Czech Republic, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/czech-republic/
0 $type={blogger}:
Постави коментар