- Главни град: Никозија
- Језици: 80,89% грчки, 4,14% енглески, 2,89% румунски и 12,08% остали (попис
2011. – без Северног Кипра)
- Етничке групе: 63,17% кипарски Грци, 18,02% кипарски Турци, 2,7% Британци,
2,13% Румуни, 1,64% Грци и 12,34% остали (са Северним Кипром)
- Облик владавине: Унитарна председничка република
- Површина: 9.251 km2
- Број становника: 1.244.188 (процена 2018. – укључујући Северни Кипар)
Верска демографија
Према последњем попису из 2011.
године, у области под контролом владе живи 840.000 становника. Од тог
укупног броја, 89,1% је православних хришћана, а 2,9% римокатолика, локално
познатих као латини. Друге верске групе укључују протестанте (2%),
муслимане (1,8%), будисте (1%), мароните католике (0,5%) и јерменске
православце (0,3%), са малом популацијом Јевреја, Јеховиних сведока и бахаија. Главни
рабин земље процењује број Јевреја на 4.500, од којих су већина становници
страног порекла. Представник Јеховиних сведока процењује да група има 2.600
чланова. Недавни имигранти и радници мигранти су претежно римокатолици, муслимани,
хиндуисти и будисти.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 71,9% хришћана, 20,4% муслимана, 5,3% нерелигиозних, 1,3% будиста, 0,5% осталих и малих религија, 0,5% хиндуиста и 0,1% етничких религија.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 72,3% хришћана, 25% муслимана, 1,9% нерелигиозних и 0,8% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 70,51% хришћана (65,52% православних, 2,12% протестаната, 2,07% хришћана без деноминације и 0,97% католика), 23,11% муслимана (23,07% сунита и 0,04% исламских шизматика), 4,49% нерелигиозних (3,77% агностика и 0,72% атеиста), 0,88% Сика, 0,58% будиста теравадина и 0,43% осталих.
- Према попису на територији под контролом владе у 2012. години је било: 89,1% православних, 2,9% римокатолика, 2% англиканаца, 1,8% муслимана, 1,1% непознато, 1% будиста, 0,6% без религије и атеиста и 1,4% осталих.
Правни оквир
Устав забрањује верску
дискриминацију и штити право појединаца да исповедају своју веру и да
обожавају, подучавају и практикују или поштују своју веру, појединачно или
колективно, приватно или јавно, подложно ограничењима из разлога националне
безбедности или јавног здравља, сигурности, реда и морала или заштите
грађанских слобода. Устав прецизира да су све религије чије доктрине или
обреди нису тајне слободне и једнаке пред законом. Он штити право на
промену вере и забрањује употребу физичке или моралне принуде да би се особа преобратила
или спречила да промени своју веру.
Устав даје Аутокефалној грчкој
православној цркви Кипра (Кипарска црква) искључиво право да регулише и управља
унутрашњим пословима и имовином Цркве у складу са својим канонима и
повељом. По закону, Кипарска црква плаћа порез само на комерцијалне
активности.
Устав поставља смернице за
исламски Вакуф, који је ослобођен пореза и има искључиво право да регулише и
управља својим унутрашњим пословима и имовином у складу са својим законима и
принципима. Према уставу, ниједан законодавни, извршни или други акт не
може бити у супротности или мешати се са Кипарском Црквом или Вакуфом. Вакуф,
који делује као старатељ верске имовине у заједници кипарских Турака, делује
само у области којом управљају кипарски Турци. Влада управља и пружа
финансијску подршку за физичко одржавање џамија у областима под контролом
владе.
Поред Кипарске цркве и ислама,
устав препознаје још три верске групе: католике мароните, јерменске православце
и латине (римокатолици латинског обреда). Институције ових група су ослобођене
пореза и имају право на владине субвенције за културна и образовна питања,
укључујући покривање трошкова за рад сопствених школа, школарине чланова групе
који похађају приватне школе и активности за очување њиховог културног
идентитета.
Верске групе које нису признате у
уставу морају се регистровати код владе као непрофитне организације да би се
бавиле финансијским трансакцијама и одржавале банковне рачуне. Да би се
регистровала, верска група мора, преко адвоката, да поднесе пријаву Регистру
компанија при Министарству енергетике, трговине и индустрије у којој се наводи
њена сврха и имена њених директора. Верске групе регистроване као
непрофитне организације третирају се на исти начин као и друге непрофитне
организације. Оне су ослобођене пореза, морају да дају годишње извештаје
влади и немају право на владине субвенције.
Свештенство грчке православне,
муслиманске и три уставом признате хришћанске заједнице (јерменска, маронитска
и латинска) служе као аутоматски овлашћени службеници за венчање и могу
потписати венчане листове. Припадници свештенства других вероисповести
морају поднети захтев Министарству унутрашњих послова за добијање дозволе за
склапање бракова. Списак овлашћених службеника за брак објављује се у
Службеном листу. За развод је потребна судска одлука. Државни лекар
или патолог, а не припадник свештенства, потписује све умрлице.
Према закону, јерменска,
маронитска и латинска заједница имају по једног изабраног представника у
парламенту који има статус посматрача без права гласа. Чланови ових
заједница такође могу да се кандидују за једно од 56 места која имају право
гласа у том телу.
Влада има формалне процесе помоћу
којих верске групе могу да поднесу захтев за коришћење обновљених објеката
верског наслеђа у верске сврхе.
Према пропису јавних школа,
ученицима није дозвољено да покривају главу у школи. Уредба изричито
наводи, међутим, да треба да се спроводи без дискриминације ученика према
вероисповести, раси, боји, полу или било каквим политичким или другим уверењима
ученика или родитеља.
Закон инкриминише подстицање на
мржњу и насиље на основу расе, боје коже, вере, генеалошког порекла,
националног или етничког порекла или сексуалне оријентације. Таква дела су
кажњива казном до пет година затвора, новчаном казном до 10.000 евра (11.300
долара) или обоје.
Закон захтева омамљивање животиње
пре клања. Не одобравају се никаква верска изузећа.
Влада захтева грчку православну
верску наставу и присуство верским службама пре великих грчких православних
верских празника у јавним основним и средњим школама. Министарство
просвете може ослободити ученике основних школа других верских група од
похађања верских служби и наставе на захтев њихових старатеља, али грчка православна
деца у основној школи не могу да одустану. Министарство просвете може
ученике средњих школа ослободити верске наставе по основу вере или савести и
може их ослободити одласка на верску службу по било ком основу на захтев
њихових старатеља или на лични захтев ако су старији од 16 година.
Канцеларија Повереника за управу
и заштиту људских права (омбудсман) је независна државна институција задужена
за заштиту права грађана и људских права уопште. Омбудсман може да
истражује притужбе против било које јавне службе или службеника за радње које
крше људска права, укључујући слободу вероисповести, или су у супротности са
законима или правилима правилне управе. Омбудсман даје препоруке за
исправљање грешака, али није у могућности да их спроведе.
Приговарачи савести по верској
основи ослобођени су активне војне службе и резервне службе у Националној
гарди, али морају да одслуже алтернативну службу. Две опције доступне за
приговараче савести су војни рок без оружја, који је максимално четири месеца
дужи од уобичајеног 14-месечног служења, или социјална служба, која је
максимално осам месеци дужа од уобичајене службе, али захтева мање сати рада по
дану. Казна за одбијање војне или алтернативне службе је до три године
затвора, новчана казна до 6.000 евра (6.800 долара) или обоје. Одбијање и
војне и алтернативне службе, чак и ако је противљење на верским основама,
сматра се прекршајем који укључује непоштење или морални безобразлук, и те
особе су дисквалификоване из обављања изабраних јавних функција, и не
испуњавају услове за добијање дозволе за пружање услуга приватног обезбеђења.
2021 Report on International Religious Freedom: Cyprus, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/cyprus/
0 $type={blogger}:
Постави коментар