Арон

Кључне улоге:

• Мојсијев и Маријин брат: Арон је био Мојсијев старији брат, а њихова сестра је била Марија. Сви су били из племена Левија.
• Мојсијев портпарол: Када је Бог позвао Мојсија да изведе Израелце из Египта, Мојсије је оклевао због недостатка речитости. Бог је поставио Арона да буде Мојсијев „пророк“ или портпарол пред фараоном (Излазак 4:10-17).
• Извршилац чуда: Арон је играо улогу у демонстрирању Божје моћи кроз знаке и чуда пред фараоном, често користећи свој штап (Излазак 7-12). Он је започео прве три пошасти.
• Вођа током Мојсијевог одсуства: Када се Мојсије попео на гору Синај да прими Десет заповести, Арону је, заједно са Хуром, остављено да буде задужен за Израелце (Излазак 24:14). Током овог времена, он је познат по томе што је подлегао захтевима народа и направио Златно теле (Излазак 32).
• Први првосвештеник Израиља: Бог је изабрао Арона и његове мушке потомке да успоставе свештенство за Израелце (Излазак 28). Мојсије је посветио Арона за првог првосвештеника (Левитска 8). Тиме је успостављено наследно свештенство које ће надгледати Скинију, а касније и Храм. Његови потомци су били познати као Коханими (свештеници).
• Заступник народа: Као првосвештеник, Арон је имао кључну улогу да представља народ пред Богом, приносећи жртве и молитве у њихово име.

Значај:

• Битно за Излазак: Аронова способност да красноречиво говори била је кључна у суочавању са фараоном и преношењу Божјих захтева.
• Основа свештенства: Његово именовање за првог првосвештеника поставило је темеље за верску структуру и обичаје богослужења древног Израела. Левитски свештеници сматрани су потомцима Арона.
• Људска мана: Упркос својој важној улози, Арон није био без мане, као што се види у инциденту са Златним телетом и када су он и Миријам говорили против Мојсија (Бројеви 12).
• Симболична фигура: У каснијим јеврејским и хришћанским традицијама, Арон се сматра симболом верског вођства и, понекад, претечом Христа као посредника.

Укратко, Арон је био кључна фигура у Библији, служећи као Мојсијев незаобилазни партнер у извођењу Израелаца из Египта и успостављању темељног свештенства њихове вере. Иако је имао тренутке слабости, његова улога првог првосвештеника учврстила је његов трајни значај у библијској историји.