- Главни град: Дакар
- Језици: француски (званични)
- Етничке групе: 41,3% Волоф, 17,8% Фула, 15,7% Серер, 14% Мандинка, 3,7%
Јола и 8,5% остали
- Облик владавине: унитарна председничка република
- Површина: 196.712 km2
- Број становника: 17.196.308 (2021.)
Верска демографија
Према владиним статистикама 95,9%
становништва се изјашњава као муслимани. Већина муслимана су сунити и
припадају једном од неколико суфијских братстава, од којих свако укључује
јединствене праксе, укључујући неке аспекте домородачких веровања. Иако се
бројке разликују, студија из 2021. процењује да у земљи има милион шиита
муслимана или отприлике 6% становништва. Отприлике 3,6% становништва су
хришћани. Хришћанске групе укључују католике, протестанте и групе које
комбинују хришћанска и домородачка веровања.
Већина хришћана живи у градовима
на западу и југу.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 90,2% муслимана, 4,8% хришћана, 4,7% етничких религија, 0,2% осталих и малих религија и 0,2% нерелигиозних.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 96,6% муслимана и 3,3% хришћана и 0,1% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 90,95% муслимана (90,93% сунита и 0,02% шиита), 5,14% хришћана (4,89% католика, 0,29% протестаната и 0,01% хришћана без деноминације), 3,53% етничких религија, 0,17% нерелигиозних (0,15% агностика и 0,02% атеиста) и 0,21% осталих.
Правни оквир
Устав дефинише земљу као
секуларну државу и предвиђа слободно исповедање верских уверења, под условом да
се одржава јавни ред, као и самоуправу верских група без мешања
државе. Устав забрањује политичким партијама да се идентификују са
одређеном религијом. У њему се наводи да се верска слобода мора поштовати
и да је верска дискриминација кажњива законом.
Муслимани могу изабрати или
грађански породични законик или шеријат за решавање породичних сукоба, као што
су бракови и наследни спорови. Судије грађанских судова председавају
грађанским и обичајним правним поступцима, али верске вође неформално решавају
многе спорове међу муслиманима, посебно у руралним подручјима.
По закону, све верске
организације, укључујући верске групе и невладине организације које
представљају верске групе, морају да се региструју у Министарству унутрашњих
послова да би стекле правни статус удружења. Да би се регистровале,
организације морају доставити документацију која показује да постоје најмање
две године као удружење. Организације такође морају дати изјаву о
мисији; подзаконске акте; списак циљева, задатака, активности или
реализованих пројеката и доказ о претходном и будућем
финансирању. Оне такође морају проћи проверу прошлости. Регистрација
омогућава групи да обавља посао, поседује имовину, отвори банковни рачун, прима
финансијске доприносе из приватних извора и прима применљива пореска
ослобођења. Не постоји званична казна за нерегистровање, осим неподобности
за примање ових бенефиција.
Закон захтева од удружења,
укључујући верске групе и невладине организације које су са њима повезане, да
добију овлашћење од Министарства за заштиту жена, породице, пола и деце за
рад. Овај други захтев за регистрацију омогућава влади да надгледа организације
које раде у области друштвеног развоја и да идентификује све програме које те
организације спроводе. Стране невладине организације, укључујући и оне
повезане са верским групама, такође морају да добију овлашћење од Министарства
спољних послова.
По закону, верска настава се може
нудити у државним и приватним школама. Влада дозвољава до четири часа
добровољног верског образовања недељно у јавним и приватним основним
школама. Влада дозвољава родитељима да бирају исламски или хришћански наставни
план и програм. Постоји могућност искључивања за родитеље који не желе да
њихова деца похађају ову наставу.
2021 Report on International Religious Freedom: Senegal, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/senegal/
0 $type={blogger}:
Постави коментар