БУТАН

• Главни град: Тимпу
• Језици: 39,25% џонгка, 20,98% цангла, 4,23% непалски и 35,54% остали
• Етничке групе: 27,87% Друкпа, 12,7% Монпа, 11,38% Нгалонг, 8,44% Шарчоп, 4,48% Кенг и 35,13% остали
• Облик владавине: Унитарна парламентарна полууставна монархија
• Површина: 38.394 km²
• Број становника: 777.486 (процена 2021.)

 

Верска демографија

Према извештају истраживачког центра Пју из 2012. године, око 75% становништва следи будизам, а 23% су хиндуисти. Хиндуисти живе углавном у јужним областима поред Индије. Извештај Светске хришћанске базе података за 2020. годину процењује да су будисти чинили 83% становништва, а хиндуисти 11% у 2019. години.

Извештај истраживачког центра Пју за 2012. годину процењује да се величина хришћанске заједнице креће од 0,5 до 3,6% укупне популације. Извештај Отворених врата који покрива 2021. годину процењује да хришћанска популација износи 30.000 (отприлике 3,5%). Већина хришћана је концентрисана у градовима на југу. Према научницима, иако појединци често комбинују бон (аутохтону тибетанску верску традицију) са будистичким праксама, врло мали број грађана се придржава искључиво ове верске традиције. Етничка група Шарчоп, која чини већину становништва на истоку, практикује елементе тибетанског будизма у комбинацији са елементима традиције бон и хиндуизма, према научницима.

Већина страних радника у земљи долази из Индије. У 2019. години (најновији доступни подаци), Министарство спољних послова Индије проценило је да 60.000 индијских држављана живи у земљи и да 8.000 до 10.000 додатних привремених радника улази у земљу дневно. Због пандемије ЦОВИД-19, неки становници Индије напустили су земљу, а влада је ограничила улазак већине страних радника. Иако нема података о њиховој верској припадности, већина страних радника су вероватно хиндуисти и, у мањем броју, муслимани.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 87,64% будиста, 8,49% хиндуиста, 1,54% осталих, 1,42% муслимана и 0,27% хришћана.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 74,7% будиста, 22,5% хиндуиста, 1,9% народних религија и 0,9% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 82,75% будиста (82,73% ламаиста и 0,02% махајаниста), 11,43% хиндуиста, 3,28% етничких религија, 2,28% хришћана (2,1% протестаната и 0,18% католика) и 0,26% агностика.

Правни оквир

Устав признаје будизам као државно „духовно наслеђе“ и наводи да је „одговорност свих верских институција и личности да промовишу духовно наслеђе земље“. Устав предвиђа слободу мисли, савести и вероисповести и забрањује дискриминацију на основу вере. Устав каже да краљ мора бити будиста и захтева да краљ буде „заштитник свих религија“.

Устав такође каже: „Нико не може бити приморан да припада другој вери путем принуде или навођења“. Закон о верским организацијама каже да „ниједна верска организација не може приморавати ниједну особу да припада другој вери давањем награде или подстицањем да особа припада другој вери“. Кривични закон инкриминише „принуду или навођење на преобраћење” као прекршај, за који је казна затвора до три године. Ни „принуда” ни „подстицање на преобраћење” нису дефинисани законом или прописима.

Закон забрањује усмену и писану комуникацију која „подстиче непријатељство међу верским групама“ и предвиђа казне до три године затвора за прекршаје.

Казном од пет до девет година затвора кажњавају се појединци који су проглашени кривим за подстицање грађанских немира заговарањем „верског гнушања“, ремећењем јавног мира или извршењем дела „штетног за одржавање хармоније“ међу верским групама.

Закон захтева да се верске групе региструју у Комисији за верске организације. Да би се регистровала, верска група мора да поднесе пријаву у којој доказује да су њени лидери грађани земље и покажу своје образовање и финансијску имовину. Закон такође прецизира организациону структуру, подзаконска акта и процедурална правила за регистроване верске организације. Он забрањује верским организацијама да „крше духовно наслеђе“ земље и захтева од њих да га штите и промовишу. Закон такође каже да ниједна верска организација не сме учинити ништа да наруши суверенитет, безбедност, јединство или територијални интегритет земље. Он налаже да Комисија за верске организације потврди да верске групе које се пријављују за регистрацију испуњавају наведене услове.

Регистроване верске групе могу прикупљати средства за верске активности и ослобођене су плаћања пореза. Регистрованим групама је потребно одобрење локалних власти за одржавање јавних састанака ван својих регистрованих објеката и морају тражити одобрење од Министарства унутрашњих послова и културе да позову стране говорнике или добију страна средства.

Нерегистроване верске групе не смеју да организују јавне верске службе, да поседују имовину, да прикупљају средства, да обављају теренске активности или да увозе литературу. Казне за нерегистроване организације које се баве овим пословима крећу се од новчаних до затворских, у зависности од кривичног дела. Закон каже да је прекршај за верску групу да даје лажне или обмањујуће информације у својим верским учењима, да злоупотребљава улагања или да незаконито прикупља средства. Комисија за верске организације има овлашћење да утврди да ли је садржај верског учења неке групе лажан или обмањујући и да ли је прикупљала средства незаконито. Санкције укључују новчане казне и потенцијални опозив регистрације.

Закон наводи да ће се Комисија за верске организације састојати од осмочланог одбора задуженог за надзор над структуром верских институција, провођење уставне поделе између владе и верских организација и праћење активности прикупљања средстава за верске заједнице. Председник одбора је министар у кабинету кога именује премијер. У управном одбору су и високи функционер Министарства финансија и један од краљевих именованих у Национални савет. Директор културе у Министарству унутрашњих послова обавља функцију секретара по службеној дужности. Шефови будистичких верских организација и Хинду Дарма Самудаја, регистрована хиндуистичка организација, заузимају преостала места.

Устав каже да ће краљ именовати главног игумана Централног монашког тела земље, по савету пет учитеља будистичког монашког тела. Ти појединци и државни службеник административни секретар чине Комисију за монашка питања која управља питањима везаним за будистичку доктрину. Устав каже да ће држава обезбедити средства и „објекате“ централном манастирском телу.

Закон дозвољава влади да „избегне нарушавање мира“ тако што захтева дозволе за јавно окупљање, забрањује окупљање на одређеним местима и уводи полицијски час. Влада може применити ове мере на групе и организације свих врста, укључујући верске групе.

За изградњу верских објеката потребно је одобрење Владе. По закону, све зграде, укључујући верске структуре, морају да се придржавају традиционалних архитектонских стандарда. Комисија за верске организације утврђује усклађеност са овим стандардима.

Устав каже да верске институције и личности имају одговорност да обезбеде да „религија остане одвојена од политике у Бутану“. Такође каже: „Верске институције и личности остају изнад политике.“ Закон такође забрањује верским организацијама да се баве политичким активностима. Рукоположени припадници свештенства било које вероисповести не смеју се бавити политичким активностима, укључујући кандидовање за функције и гласање.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Bhutan, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/bhutan/