ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА

• Главни град: Санто Доминго
• Језици: шпански (званични), хаићански креолски
• Етничке групе: 58% местици, 15,8% црнци, 13,5% белци, 12,4% мулати и 0,3% остали (2014.)
• Облик владавине: Унитарна председничка република
• Површина: 48.671 km²
• Број становника: 10.694.700 (процена 2022.)

 

Верска демографија

Према истраживању Латинобарометра из 2019. године, становништво је 49% католичко, у поређењу са 55% у истраживању Латинобарометра из 2016. и 68% у 2008. Истраживање из 2019. године показује да је 26% становништва евангелистички протестанти, у поређењу са 12% у 2008. години. Истраживање Латинобарометра из 2018. године показало је да 29,4% становништва нема декларисану религију нити се идентификује као атеиста или агностик, у поређењу са 29,1% у 2017. и 13% у 2015. години. Остале вере укључују адвентисте, Јеховине сведоке, Цркву Исуса Христа светаца последњег дана (Црква Исуса Христа) и неевангеличке протестанте. Према процени Доминиканског савета евангеличког јединства из новембра 2020. године, евангелистички протестанти чине приближно 30% становништва, а број пентикосталаца расте најбрже.

Према речима представника муслиманске заједнице, широм земље живи око 3.000-4.000 муслимана, а број се повећава из године у годину, према новинским извештајима. Јеврејски лидери наводе да већина од око 350 чланова јеврејске заједнице живи у Санто Домингу, са малом заједницом у Сосуи. Такође постоји мали број будиста, хиндуиста и бахаија.

Већина хаићанских имиграната су хришћани, укључујући евангелистичке протестанте, католике и адвентисте седмог дана. Према Доминиканском националном заводу за статистику, 2017. године, последње године истраживања, у земљи је било 498.000 хаићанских имиграната. Непознати број практикује вуду или друга афро-карипска веровања као што је сантерија.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 93,8% хришћана, 3% нерелигиозних, 3% етничких религија и 0,1% будиста.
• Према процени Латинобарометра из 2020. године било је: 53% католика, 21,8% без религије, 18,8% евангелиста, 2,5% пентикосталаца, 0,9% адвентиста, 0,8% верника без припадности, 0,5% мормона и 1,7% осталих.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 88% хришћана, 10,9% нерелигиозних и 1,1% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 94,91% хришћана (81,11% католика, 12,85% протестаната и 2,93% хришћана без деноминације), 2,68% нерелигиозних (2,21% агностика и 0,47% атеиста), 2,18% спиритиста и 0,23% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу „савести и богослужења, подложну јавном реду и поштовању друштвених норми“. Конкордат са Светом столицом из 1954. одређује католицизам као званичну државну религију и проширује посебне привилегије Католичкој цркви које нису дате другим верским групама. То укључује посебну заштиту државе у вршењу католичке службе, ослобађање католичког свештенства од војне службе, дозволу за пружање католичке наставе у јавним сиротиштима, јавно финансирање за покриће неких трошкова Католичке цркве и ослобађање од царина. Национално признати празници такође укључују дане које светкују само католици.

Да би затражиле ослобађање од царина, некатоличке верске групе морају прво да се региструју као невладине организације код Тужилаштва и Министарства финансија. Регистрација код Тужилаштва је процес у два корака. Организација мора да обезбеди документацију о фиксној адреси и именима седам изабраних званичника, да има најмање 25 чланова и да плати номиналну накнаду. Организација такође мора да изради и поднесе статуте и обезбеди копије личних докумената које је издала влада за одбор директора. Након регистрације, верске групе траже статус ослобођења од царине од Министарства финансија, што се не одобрава увек.

Закон предвиђа да влада признаје само бракове које су склопиле верске групе регистроване у Централном бирачком одбору. Закон захтева да цркве имају легални статус и да буду присутне у земљи најмање пет година, да доставе списак чланова и да обучавају свештенство о томе како да склапају бракове. Цркве су одговорне за утврђивање правне квалификације парова јер закон забрањује истополне бракове, као и бракове за особе млађе од 18 година, а цркве морају све бракове уписати у матичне књиге у року од три радна дана од склапања брака. Према закону, непоштовање ових прописа може довести до прекршајне ​​пријаве, укључујући 100 пезоса (2 долара) за сваки дан након рока за уписивање, суспензију дозволе за брак или до пет година затвора.

Конкордат даје Католичкој цркви пун приступ затворима, а само Католичкој цркви је законски загарантован приступ затвореницима. Затвореници свих вероисповести имају право да практикују своју веру по новом закону о уређењу казнено-поправних система који је ступио на снагу 23. априла 2021. године. Нови закон утврђује слободу вероисповести за сва лица лишена слободе, а истовремено дозвољава Католичкој цркви да има представника у сваком затвору.

Конкордат и каснији закон о библијским студијама ратификован 2000. године захтевају да се веронауке засноване на католичким или евангелистичким протестантским учењима предају у свим основним и средњим јавним школама. Родитељи, међутим, своју децу могу искључити са овог курса. Приватне школе су изузете од захтева за проучавање Библије, иако приватне школе које воде верске групе могу одлучити да предају веронауку.

Закон о библијским студијама такође налаже јавним школама да читају Библију на почетку сваког дана након државне химне, иако се то не примењује.

Страни мисионари могу добити једногодишњу пословну визу за више улазака преко Министарства иностраних послова након подношења доказа о својој припадности релевантној верској институцији у земљи. Страни мисионари могу да обнове своју визу пре истека првобитне једногодишње визе.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Dominican Republic, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/dominican-republic/