ЕКВАДОР

• Главни град: Кито
• Језици: 93,04% кастиљански, 4,06% кичуа и 2,9% остали (попис 2010.)
• Етничке групе: 71,93% местици, 7,39% Монтубио, 7,19% Африканци, 7,03% урођеници, 6,09% белци и 0,37% остали (попис 2010.)
• Облик владавине: Унитарна председничка република
• Површина: 256.370 km²
• Број становника: 17.715.822 (процена 2021.)

 

Верска демографија

Према истраживању јавног мњења Латинобарометро 2018, приближно 92% испитаника има конкретну верску припадност или уверење: 74,8% се изјашњава као католици; 15,2% као евангелистички хришћани; а 1,2% као Јеховини сведоци. Отприлике 1,4% се изјашњава као чланови других верских група, укључујући адвентисте седмог дана, Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа), Јевреје и друге евангелистичке и неевангелистичке протестанте. Друге верске групе укључују англиканце, бахаије, епископалце, Породичну федерацију за светски мир и уједињење (Црква уједињења), православну цркву Еквадора и Латинске Америке која је повезана са православљем, хиндуисте, следбенике Интија (традиционални бог сунца Инка) и практичаре сантерије (првенствено Кубанци). Процене броја следбеника ових група нису доступне. Од преосталих испитаника, 0,8% се изјашњава као атеисти, док 6,1% нема религију.

Неке групе, посебно оне у региону Амазона, комбинују домородачка веровања са католичанством или евангелистичким протестантизмом. Пентикосталци већину свог чланства црпе од домородаца у планинским провинцијама. Јеховиних сведока има широм земље, са највећом концентрацијом у приморским областима. Будистичка, јеврејска, муслиманска и популација Цркве Исуса Христа су првенствено концентрисана у великим урбаним подручјима, посебно у Киту, Гвајакилу и Куенки.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 93,7% хришћана, 4,6% нерелигиозних, 0,9% етничких религија и 0,8% осталих и малих религија.
• Према процени Латинобарометра из 2020. године било је: 69,5% католика, 10,7% евангелиста, 10,2% без религије, 3,7% пентикосталаца, 1,2% адвентиста, 1,1% атеиста, 1% Јеховиних сведока, 0,9% баптиста, 0,6% верника без припадности и 1,1% осталих.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 94% хришћана, 5,6% нерелигиозних и 0,4% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 95,46% хришћана (84,45% католика, 10,83% протестаната, 0,26% хришћана без деноминације и 0,01% православних), 3,37% нерелигиозних (3,22% агностика и 0,15% атеиста), 0,82% домородачких религија и 0,35% осталих.
• Према процени Статистичког завода Еквадора у 2012. години било је: 80,4% католика, 11,3% протестаната, 1,29% Јеховиних сведока и 6,96% осталих и без религије.

Правни оквир

Устав даје свим појединцима право да јавно и слободно исповедају веру по свом избору и забрањује дискриминацију на основу вере. У њему се наводи да влада има одговорност да „заштити добровољну верску праксу, као и изражавање оних који не исповедају ниједну религију и да ће фаворизовати атмосферу плуралности и толеранције“. Појединци имају право да промене веру. Устав такође наводи да је секуларна етика основа за јавну службу и правни систем земље. Устав даје право на самоопредељење аутохтоним заједницама, укључујући одредбе којима се даје слобода да „развијају и јачају свој идентитет, осећај припадности, традиције предака и облик друштвене организације“.

Конкордат из 1937. са Светом столицом даје католичкој цркви правни статус и даје јој финансијске привилегије и ослобађање од пореза. Друге верске групе морају да се региструју као правна лица код владе према посебном закону о религији из 1937. и декрету о вери из 2000. године. Ако верска група жели да пружа социјалне услуге, мора се регистровати у складу са извршном уредбом из 2017. која регулише цивилно друштво. Уредба из 2017. диктира како се организације грађанског друштва морају регистровати да би стекле и задржале правни статус. Верска група не мора да се региструје као верска организација да би се регистровала као организација грађанског друштва и може да води процес одвојено.

Према декрету из 2019. године, Секретаријат за људска права, владино тело које одговара председнику, надгледа верска питања, укључујући процес регистрације верских група и организација грађанског друштва. Секретаријат за људска права одржава националне базе података законски признатих верских организација и правно признатих организација грађанског друштва, укључујући верске групе регистроване као организације грађанског друштва. Регистрација даје верским групама легалан и непрофитни статус. Званично регистрована верска група, било као верска организација или као организација грађанског друштва, има право да добије државна средства и ослобођења од одређених пореза, према пореском закону. Све верске организације морају бити непрофитне и од њих се не захтева да обелодањују своје финансијске рачуне влади.

Да би се регистровала као верска организација, група мора Секретаријату за људска права представити повељу коју су потписали сви њени оснивачи и дати информације о свом руководству и физичкој локацији. Подносиоци регистрације могу доставити своју документацију директно Секретаријату за људска права, једној од осам регионалних канцеларија секретаријата или путем е-поште. Процес регистрације је бесплатан. Задужује се Управа за регистрацију националности и верских организација Секретаријата за људска права да прегледа и одобри достављену документацију.

Да би се регистровале као организације грађанског друштва, верске групе подносе исту документацију потребну за регистрацију као верска организација, поред одобреног статута и описа изјаве о мисији и циљевима организације. Верска група се региструје као организација грађанског друштва под владином агенцијом која надгледа питања на којима група жели да ради.

Секретаријат може распустити верску групу ако група не задржи правни статус или се не придржава мисије, циљева и задатака наведених у њеним статутима у тренутку регистрације. Распуштање може укључивати ликвидацију физичке имовине и бити добровољно – у ком случају верска група може одлучити коме ће пренети своју имовину – или принудна, у ком случају би Секретаријат за људска права конфисковао имовину групе. По закону, верским организацијама је забрањено да учествују у политичким партијама или подржавају политичке кандидате. Канцеларија омбудсмана за људска права, одвојена од Секретаријата за људска права, штити и заступа људска права, укључујући права која се односе на верске групе; међутим, њена улога у овом погледу није јасно дефинисана у уставу.

Закон о раду каже да генерално сав рад мора бити плаћен и не разликује верске раднике од других врста радника. Закон о учешћу грађана признаје волонтеризам и наводи да друштвене организације могу склопити споразуме са државним органима о запошљавању неплаћеног радника. Закон, међутим, не наводи изричито верско волонтерство као категорију која се користи за успостављање таквог споразума.

Страни мисионари и верски волонтери морају поднети захтев за привремену боравишну визу и поднети позивно писмо од спонзорске организације, која може бити страна или домаћа, али мора имати правни статус у земљи, Министарству спољних послова. Писмо мора да садржи обавезу покривања животних трошкова подносиоца захтева и детаље о предложеним активностима подносиоца. Подносиоци захтева такође морају да доставе оверену копију статута спонзорске организације и име њеног законског заступника који је одобрила влада.

Закон забрањује државним школама да пружају верску наставу. Приватне школе могу да нуде верску наставу, али морају да буду у складу са стандардима Министарства просвете. Не постоје законска ограничења која одређују које верске групе могу оснивати школе.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Ecuador, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/ecuador/