АСБЕРИ, ФРАНСИС (1745–1816), главни архитекта америчког методизма. Одрастао на рубу Бирмингема у енглеској „црној земљи“, где је почела индустријска револуција, Асбери је са осамнаест година постао проповедник лаик, жељан „да живи за Бога и да привуче друге да то чине“. Године 1766. примљен је као један од путујућих проповедника Џона Веслија, а 1771. изабран је као један од другог пара добровољаца који ће служити у Америци. Асбери се показао као чврст и посвећен пионир, стабилан и утицајан вођа на начин Веслија, чији су списи заситили његов ум. Током Револуционарног рата задобио је урођеничке методисте својим одбијањем да се врати у Енглеску, а обуздавао је оне који су желели да се отргну од Веслија. Године 1784. Весли је именовао одсутног Асберија за члана „правне стотине“ за администрацију британског методизма након Веслијеве смрти, а такође га је именовао да прими рукоположење за „суперинтендента“, или бискупа без помпе, у рукама Томаса Коука. Асбери је одбио такву хиротонију без сазивања конференције својих колега, који су га након тога изабрали на ту функцију.
У почетку су Асбери и
Коук заједно управљали новом Методистичком епископалном црквом, али су честа
одсуства Коука из Америке све више остављала власт у рукама Асберија, који је у
сваком случају много потпуније идентификован са америчким проповедницима и
лаицима. Асбери је био вредан пажње по својим неуморним путовањима, како по
насељеним подручјима, тако и дуж граница које се шире, као и по сталном регрутовању
и неговању домаћих проповедника. Он је тврдио да ће методизам успети у својој
мисији само кроз задржавање дисциплинованог система путовања и ауторитативног,
али пожртвованог епископата као што је његово. Његови проповедници су
прихватили његову дисциплину јер су у њему препознали истинска обележја
апостола америчког методизма.
ВИДИ ТАКОЂЕ Методистичке цркве.
ASBURY, FRANCIS, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 1,
SECOND EDITION, AARON • ATTENTION,
518
0 $type={blogger}:
Постави коментар